Teško je shvatljivo da neko na svadbi naručuje pesmu iz filma o liku koji davi žene iz teško objašnjivih frojdovski razloga, osim ako pomenuti naručilac nema prilično čudan smisao za humor, ali dešava se skoro pa redovno, što bi, da smo narod sklon psihoanalizama, bilo situacija za ozbiljnu brigu. Ono što je još čudnije od ovih psihoanalitičkih momenata, jeste činjenica da se pesma iz filma “Davitelj protiv davitelja”, snimljena od strane Srđana Šapera i njegovog ad hok benda VIS Simboli za potrebe njegove kreativne saradnje sa režiserom Slobodanom Šijanom.
Možda je krivac Šijanov filmski klasik, upečatljiva intrepretacija Taška Načića kao davitelja ili Šapera kao neshvaćenog rok umetnika Spiridona Kopicla. Iako, ruku na srce, ne treba otpisati ni genijalnost same pesme, koja se iz jednog skoro pa slučajnog projekta pretvorila u kultni hit. Dokazavši na delu da energični pauer pop zvuk i intrigatni ljubavni stihovi “Ova devojka je najlepša / Ova devojka na koju stalno mislim / Ova devojka je jedina koju volim / Jednom sretneš takvu devojku / Nemoj propustiti priliku”, u okruženju belih vjenčanica, elegantnih toaleta, masne hrane, hekolitara alkohola te viška hormona i emocija dobijaju jedno sasvim novo značenje. Daleko romantičnije, od onog koje imaju u “Davitelju”.