Kako se desilo da njena žestoka, skoro pa pankoidna verzija postane svadbarski klasik za bacanje mase u ekstazu, u kasne noćne sate kad se svadba polako krene razilaziti, teško je objasniti. Žestok ritam, bučne gitare i skoro pa navijačko pevanje u refrenima, sve uz “stop and go” pauze u izvođenju, pre ubitačnog referna koji masu baca u horski delirijum pevanja dobro poznatih stihova “Nesrećnik sam od malena / Od sve muke pesme pevam / Voleo bih, majko mila / Da sve ovo samo snevam / Da sve ovo samo snevam / Joj, joj, joj, joj”, po svoj prilici izgleda da pogađa osetljivu, tragičnu žicu slovenskog mentaliteta, vešto sakrivenu iza naglašene sklonosti ka veselju i slavlju kojim se mladenci prate u novi životni početak.