Državni simboli su važan deo identiteta svake suverene zemlje. Uglavnom su povezani sa njenom istorijom, kulturom ili nekim moralnim vrednostima koje se u državi gaje, a tri osnovna simbola čine zastava, grb i himna. Ipak najpoznatije obeležje svake države predstavlja zastava. To je slučaj i kada je naša zemlja u pitanju.
Danas se srpske trobojke u raznim dimenzijama vijore na svim državnim institucijama, sportskim priredbama i naravno, na narodnim veseljima. Ono što svi znamo je da su osnovne boje zastave Srbije crvena, plava i bela. Međutim, nije uvek bilo tako. Menjala se naša zastava od crveno-plave, preko žute pa sve do crveno-plavo-bele kakvu je danas poznajemo. Osim promene boje, ima još puno interesantnih činjenica o zastavi Srbije koje možda niste znali. O njima govorimo u tekstu koji je pred vama.
Prve “srpske” zastave su bile obeležje plemića a ne države
Prva srpska zastava, ako se tako može nazvati, nastaje u 11. veku u doba vladavine zetskog kralja Mihaila Vojisavljevića. Tek jedan vek kasnije za vreme Nemanjića na nju se stavlja sada već prepoznatljivi dvoglavi orao, inače karakterističan simbol Vizantije u to doba.
Bitno je naglasiti da zastave Srbije, ali i zastave kao obeležje drugih zemalja u to doba nisu postojale. Naime, u srednjem veku odnosno feudalnom dobu zastave su bile simbol plemstva, a ne države. Tako je, na primer, u prvoj polovini 13. veka obeležje Stefana Vladislava bila zastava crvene i plave boje. Stefan Uroš, ktitor manastira Visoki Dečan koji je danas jedan od najugroženijih spomenika kulture u Evropi, je u boju na Velbuždu nosio žutu (neki autori pominju i zelenu) zastavu. To znači da država Srbija u to vreme nije imala svoje obeležje, već su to bili isključivo simboli Nemanjića i drugih vladarskih porodica.
Ustanici su nosili barjak krstaš
U oba srpska ustanka protiv osmanske vlasti narod je u borbu išao pre svega sa zastavama koje su na sebi imale krst, koji je označavao hrišćansku veru i koji je bio suprotnost polumesecu. To je i jedan od razloga zašto se u narodu kasnije odomaćio izraz “barjak krstaš”.
Na jednoj od najpoznatijih slika našeg čuvenog slikara Paje Jovanovića “Zbor ustanika u Takovu 1815.” koji prikazuje dizanje Drugog srpskog ustanaka, vidi se Miloš Obrenović sa belim barjakom na kojem se nalazi crveni krst.
Prva srpska moderna zastava je došla sa Obrenovićima
Tek nakon formiranja kneževine, počinje razvoj srpske zastave kakvu danas znamo. Prvo zvanično pominjanje ovog obeležja moderne srpske države zabeleženo je u Sretenjskom ustavu iz 1835. godine. To je takođe bila trobojka, samo što je umesto plave bila “čelikasto ugasita” boja. Raspored boja je bio nešto drugačiji, pa je idući odozgo na dole prvo bila crvena, zatim bela i na kraju čelikasto ugasita. Podsećala je dosta na francusku zastavu iz doba revolucije.
Tri godine kasnije, knez Miloš Obrenović zahteva da na državnom obeležju Srbije budu tri boje, ali u promenjenom rasporedu. Tada, po prvi put zastava Srbije dobija boje koje i danas ima, crvenu, plavu i belu. Knez Miloš je video mogućnost da se osamostali od Turske i vođen političkim ciljevima, izgled srpske je približio izgledu ruske zastave. Međutim, kako je Srbija još uvek bila pod osmanskom vladavinom, isto iz političkih razloga, knez je zahtevao da se u gornjem levom uglu nađu četiri zvezdice kao dokaz podanosti osmanskom carstvu.
Jedna zajednička i tri “plemenske” zastave u istim bojama
Prva zastava iz doba kraljevine datira iz 1882. godine, kada je Milan Obrenović krunisan za kralja. Srbija je zadržala crveno-plavo-belu trobojku, bez zvezdica u gornjem levom uglu, a novi grb je postao dvoglavi orao sa zlatnom krunom. Ona je bila na snazi sve do 1918. godine i stvaranja države Srba Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije.
Vidovdanskim ustavom iz 1921. za zajedničku državnu zastavu uzete su boje plava, bela i crvena koje su vodoravno postvaljene u odnosu na koplje ili jarbol. Narodi koji su sačinjavali SHS, odnosno Jugoslaviju imali su svoje “plemenske” zastave. Srpska zastava nije menjala raspored svojih boja i ostala je crveno-plavo-bela. Ostale dve narodnosti su imale svoja obeležja istih boja ali različitog rasporeda.
Zastave Srbije i Crne Gore su u SR Jugoslaviji bile iste
Nakon 1945. godine, kada su komunisti došli na vlast sa njima je na zastavu umesto krune došla petokraka. Boje i njihov redosled se nije menjao. Međutim ono što je interesantno, je da su zastave SR Srbije i SR Crne Gore u periodu kada je Jugoslavija bila socijalistička republika bile iste.
Petokraka je zvanično uklonjena 1991. godine, a dvoglavi orao je zvanično vraćen na državno obeležje 2004. godine, kada je Srbija ponovo postala samostalna država.
Narodna verovanja u vezi sa bojama na zastavi
Kako stoji na sajtu Vlade Republike Srbije svaka od boja na državnoj zastavi ima svoju simboliku. Tako crvena simbolizuje krv prolivenu u ratovima. Plava boja simbolizuje slobodu, dok bela predstavlja simbol majčinog mleka koje hrani jaku srpsku decu.
Srbija je jedna od retkih republika na čijoj se zastavi nalazi kruna
Iako je po ustavnom uređenju republika, na državnoj zastavi Srbije se nalazi kruna. Ako ste možda pomislili da smo jedini u svetu po tome, varate se. Pored Srbije, u Evropi postoji još zemalja koje su takođe po uređenje republike a imaju krunu na svojim zastavama. To su Crna Gora i San Marino, koji je ujedno i najstarija ustavna republika na svetu sa krunom na ovom državnom obeležju. Ako gledamo i grbove zemalja, onda na ovu listi možemo dodati još i Mađarsku, Gruziju, Austriju, Rusiju, Bugarsku i još neke evropske zemlje.
Postoje tri vrste zastava koje se danas koriste
Republika Srbija ima zastavu koja se koristi kao: državna, narodna i standarta. Na državnoj na crveno-plavo-beloj pozadini se prema levoj strani nalazi grb. Republika Srbija ima dva zvanična grba, veliki i mali, koji se nalazi na državnoj zastavi.
Narodna trobojka je bez grba, sa crvenim, plavim i belim pravougaonim poljem. Pravi se baš kao i državna, u razmeri 3:2, što predstavlja odnos dužine i visine.
Na kraju, treća zastava koja se koristi u Srbiji je standarta. Kvadratnog je oblika i mogu je koristiti predsednik Republike i predsednik Narodne skupštine.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Svakog 15. septembra se obeležava i slavi Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj datum za jedan od najnovijih srpskih praznika odabran je u znak sećanja na proboj Solunskog fronta 1918. godine. Ovaj praznik se obeležava radno.
Ustanovljen je 2020. godine na zajedničkoj sednici Visokog saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske. Dan predstavlja praznik ne samo za Srbe u Srbiji i Republici Srpskoj, već i za sve one koji žive na prostoru bivše Jugoslavije ili su u emigraciji.
Zakonom je definisano ko i koju zastavu može da upotrebljava
Kako kaže Zakon o državnom znamenju, državnu zastavu Republike Srbije mogu upotrebljavati samo institucije, ali ne i narod. Na priredbama i za vreme narodnih običaja (svadbama i proslavama) može se korisiti samo narodna. Takođe, zabranjeno je da se postavljaju one zastave koje su pocepane i oštećene pa čak i one koje su izbledele suviše.
Prema Zakonu, zastava Srbije mora biti izložena tako da ne dodiruje tlo, ne može biti podloga, prostirka ili zavesa. Njome se ne mogu prekrivati vozila, stolovi, niti se isti mogu njome ukrašavati osim ako nisu u pitanju stone zastavice.
Poslednji redizajn državna zastava je doživela je 2010. godine
Zvanična zastava Republike Srbije koja se danas koristi je poslednji redizajn imala 2010. godine, kada je neznatno promenjen grb sa dvoglavim orlom i krunom.
Ovo su bile neke od činjenica o zastavi Republike Srbije koje možda niste znali. Nadamo se da vam je tekst bio interesantan i da se nešto novo saznali o najznačajnijem srpskom znamenju.