Suknja ima određeno značenje za svaku ženu. Stručnjaci veruju da onog trena kad žena obuče suknju ona odaje nepresušnu energiju ženstvenosti.
Još od davnina je osnovni deo ženske garderobe. Indijske žene su nosile dug širok sari a japanske žene su nosile kimono dok su pantalone bile nezamislive za predstavnice nežnijeg pola.
Dizajn svake suknje je oblikovan tako da formira proširenje nadole nalik na kupu i to nije slučajnost. Naime, verovalo se da takav dizajn pomaže ženi da bolje apsorbuje energiju i moć zemlje pa da samim tim postaje plodnija i bogatija. Energija žene nalazi se u posebnom organu – materici. S obzirom na to da kod muškaraca materica kao izvor energije ne postoji, da bi muškarac dobio energiju zemlje, on mora da je uzme od žene. Kada žena obuče pantalone, ona na kratko prikriva vezu sa zemljom pa se i kretanje energije usporava.
Dužina i oblik suknje takođe je od velikog značaja. Verovalo se da ženska suknja mora biti maksimalno duga. Tako je ženi bilo lakše da uzima i čuva u sebi energiju. Ako je ivica suknje takva da se njiše pri kretanju i malo uvija, onda počinju da se javljaju određena polja predodređena da jačaju energiju sa zemljom.
Neke žene ne nose suknje uopšte već se opredeljuju za pantalone ili farmerke. Sa energetske tačke gledišta žena tada jača i neguje svoj duh na tzv muški način. To vodi do toga da žena stupi u interakciju sa muškarcem kao da je po prirodi muškog pola. Iako žene nošenje pantalona pravdaju time kako su pantalone udobnije i daleko praktičnije, mnogi se protive tome. Ipak ono što je najispravnije je svakoj ženi dopustiti da sama bira da li će i na koji način negovati navodnu vezu sa zemljom.