Na današnji dan, pre 144 godina, rođen je velikan srpske književnosti i jedan od najpoznatijih Vranjanaca, Bora Stanković.
Vezan za zavičaj, Stanković je u njemu nalazio teme za svoje pripovetke, romane i drame. Nije imao afiniteta za savremenost i savremena zbivanja, još manje za nova književna strujanja – ostajao je izvan savremenih tokova, u svom svetu staroga Vranja. Ponirao je u prošlost i tamo pronalazio nesrećne ljude, promašene sudbine, večite bolnike i patnike.
Uvođenje vranjskog dijalekta u svet književnosti, odvojilo je Boru od njegovih savremenika ali i svrstalo njegova dela među remek dela srpske književnosti. Najveću književnu aktivnost razvio je u prvoj fazi svog rada, na prelazu iz 19. u 20. stoleće, kada jednu za drugom objavljuje tri knjige pripovedaka, „Iz starog jevanđelja“ (1899), „Stari dani“ (1902) i „Božji ljudi“ (1902), i dramu „Koštana“ (1902), a započinje rad na romanima „Nečista krv“ (1910) i „Gazda Mladen“ (1927).
Borisav Stanković je rođen 31. marta 1876. godine u Vranju. Vrlo rano je ostao bez roditelja pa ga je odgajala njegova baba Zlata, po kojoj jedna ulica u Vranju i danas nosi ime. Maturirao je u Nišu a ekonomski odsek Pravnog fakulteta završio je u Beogradu.