Joksimović: Srbiji 223,7 miliona evra za sedam projekata od EU


Evropska unija odobrila je Republici Srbiji bespovratna sredstva od 223,615 miliona evra za investiranje u sedam projekata, od kojih su tri u sektoru transporta, dva u oblasti energetike i po jedan projekat u sektorima digitalne i socijalne infrastrukture, saopštila je Ministar za evropske integracije i Nacionalni IPA koordinator Jadranka Josimović.

Kako je rečeno u saopštenju Ministarstva, ova sredstva odobrena su u okviru šestog poziva za podnošenja predloga projekata iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) Evropske unije, a ukupna procenjena investiciona vrednost odobrenih infrastrukturnih projekata jeste 885,413 miliona evra.

„Svi ovi projekti koncipirani su tako da doprinesu rastu investicija u Srbiji i da prodube ukupnu trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije sa regionom tzv. Zapadnog Balkana i sa Evropskom unijom“, rekla je ministar Joksimović i naglasila da sveobuhvatnost odobrenih mera i projekata jasno ukazuje da je njihov najvažniji cilj upravo ravnomerni regionalni razvoj naše zemlje, otvaranje novih radnih mesta širom Srbije, poboljšanje zdravstvene zaštite, kao i ostvarivanje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, na koje se naša zemlja obavezala zajedno sa Evropskom unijom.

„Pristupanje Srbije Evropskoj uniji ne podrazumeva samo ispunjavanje merila iz pregovaračkih klastera i usaglašavanje sa zakonodavstvom Unije već pre svega ima cilj da unapredi uslove života svih naših građana, što je prioritet celokupnog rukovodstva Republike Srbije“, izjavila je ministar.

Projekti iz sektora transporta, za čiju realizaciju su odobrena na sredstva u ukupnoj vrednosti od 135,740,290 evra, obuhvataju železnički i vodni transport i usmereni su na modernizaciju železničke pruge Niš – Dimitrovgrad – granica sa Bugarskom, zatim na rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka i izgradnje drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis koji je deo pruge Beograd – Niš, kao i na obezbeđivanje bezbedne plovidbe na Dunavu kroz projekat vađenja potopljene nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata – sektor Prahovo.

U sektoru energetike, odobren iznos od 17,038,367 evra bespovratnih EU sredstava biće iskorišćen za realizaciju Transbalkanskog koridora kroz izgradnje dalekovodne interkonekcije između Srbije, Crne Gore i BiH, ali i za razvoj i modernizaciju distributivne mreže električne energije uvođenjem naprednog sistema za očitavanje brojila i kontrolu potrošnje električne energije (sistem tzv. „pametnog“ merenja potrošnje električne energije).

U sektoru socijalne infrastrukture, konkretno u sektoru zdravstva, odobrena su bespovratna sredstva za izgradnju novog objekta Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“ u iznosu od 36,428,571 evra. Time će se u velikoj meri modernizovati unutrašnja organizacije rada ove ustanove, od izuzetnog značaja za naše najmlađe, značajno će se poboljšati uslovi za kontrolu zaraznih bolesti, pružiti bolji smeštaj dece na lečenju i njihovih porodica.

U sektoru digitalne infrastrukture odobren je projekat pod nazivom „Ruralni širokopojasni internet“, koji će bespovratnim novcem EU u iznosu od 34, 408,163 evra, u dve faze, obezbediti uvođenje „brzog“ interneta u ruralnim područjima za blizu 700 naselja, odnosno za njihova domaćinstva i za više od 1500 tamošnjih javnih objekata uključujući i škole.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) kao deo Regionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (višekorisnička IPA) predstavlja poseban vid podrške Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata kojim, u ime Republike Srbije, koordinira ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kao Nacionalni IPA koordinator.

WBIF jedan je od glavnih instrumenata za realizaciju prioritetnih infrastrukturnih projekata za sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP). Pomenuti plan predviđa ulaganja Evropske unije u iznosu od 9 milijardi evra bespovratne pomoći u prioritetne oblasti i projekte koji doprinose daljem povezivanju u regionu, kao i boljoj povezanosti sa Evropskom unijom, kako bi se ubrzao slobodan protok ljudi, robe, usluga u kapitala, navedeno je u saopštenju Ministarstva za evropske integracije.

RSS
Follow by Email
Facebook
Facebook
Twitter
Instagram

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *