Koja su danas najtraženija zanimanja? Da li u svakom mestu u Srbiji ima dovoljno željenih radnih mesta za sve? Kakva je situacija u Vranju?
Na ova, i još mnogo takvih pitanja nekada i nemamo precizne odgovore. Ako pogledamo istoriju zanimanja ljudi u Pčinjskom kraju videćemo da su se zanimanja menjala, od perioda do perioda.
Vranje kao najveće mesto, i centar ovog našeg okruga, počelo je da se razvija kao varošica negde oko polovine 18. veka. U tom periodu imamo raznovrsne zanatlije kao što su: kovači, kazandžije, kolari, bačvari, abadžije, mutavdžije, terzije, vlasuljari, ćilimari.
Priznaćete, da za neke od ovih zanimanja nikada niste ni čuli? A upravo ta zanimanja su bila svojevremeno jedna od najtraženijih.
Ova konstatacija nam potrvđuje ono što smo rekli na početku, a to je prolaznost zanimanja kojima su se ljudi bavili, od perioda do perioda.
Kako su se ljudi u Vranju tada obrazovali i obučavali za ove primamljive poslove? Znamo da se obrazovno-vaspitni rad tada, i danas, mnogo razlikovao, kao i da se do željenih obrazovno-vaspitnih postignuća stizalo mnogo teže. Ali svi oni mladi ljudi koji su bili uporni, i znali šta hoće uspevali su u tome i tada.
Već od treće decenije 20. veka ponovo počinju da se menjaju zanimanja koja su ljudima bila zanimljiva, a i predstavljala su potrebu. Neki od novih zanata kojima su stanovnici Vranja počeli da se bave, a koji su bili odlika gradskog načina života bili su: proizvodnja vina (ne samo za lične potrebe) i pečenje rakije, proizvodnja kolača i slatkiša, otvarane su kafane, dućani.
Sa razvojem urbanizacije i građevinarstva javljaju se još zanimanja, neka od njih su: zidari i stolari. Počinju da se razvijaju fotografske radnje i fotografi kao zanimanje, kojem do tada nije bilo sličnog. Berberi i njihove radnje su postali nezaobilazni detalj Vranja u periodu između dva svetska rata.
Jačanjem trgovine i zanatstva postaju aktuelni i zlatari i časovničari.
Kao jedan od osnovnih izvora znanja, knjige su počele masovnije da se upotrebljavaju tokom dvadesetog veka. Kao odgovor na to počinje da se pojavljuje u centru pažnje štamparstvo.
Sva ova navedena zanimanja, kao ona koja nisu, prenosila su se porodično sa generacije na generaciju. Vranjanci su se trudili da svoju decu školuju, kako u zemlji tako i u inostranstvu, kako bi ti mladi naraštaji donosili novine iz svih oblasti društvenog života.
Savremeni način život u 21. veku donosi sa sobom nova zanimanja, ali potrebno je sačuvati od zaborava razne zanate koji su dosta toga dobrog doneli Vranju.
U srednjim stručnim školama postoje zanimanja koja su aktuelna danas, ali i pored toga uvek se nađe neko kome to nije dovoljno, i zbog toga postoje druge ustanove i organizacije koje dopunjuju ono što nedostaje u školama, u nekom mestu.
Javna ustanova Narodni univerzitet u Vranju, bavi se „borbom protiv zaborava“ raznih zanata organizujući obuke za zainteresovane kandidate.
Poseduje širok asortiman oblasti iz današnjih zanimanja u kojima vrši obuke, i to u Ugostiteljskoj struci, Drvoprerađivačkoj, Gumarskoj, Mašinsko-energetskoj, Prehrambenoj, Građevinskoj, Medicinskoj, Tekstilstvu i kožarstvu, kao obuke za neke od starih zanata.
Obrazovanje je veoma važno za ljudsko društvo, jer samo tako će se ići u korak sa vremenom. Za mlade ljude je od veoma velikog značaja da tokom školovanja postižu dobre rezultate i imaju zavidna obrazovno-vaspitna postignuća. Na taj način će pomoći i sebi, i svom mestu u kome žive i rade.
Projekat podržao grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.