Iako smo od sredine marta pod vanrednom situacijom, u prirodi se to manifestuje drugačije u odnosu na nas ljude. Posle mesec dana izolacije, samoizolacije, socijalne izolacije,karantina pojedini ljudi dolaze u stanje depresije. Na drugoj strani, smanjena količina ukupnog zagađenja doprinosi bržem procesu samoozdravljenja i pročišćenja prirode. I tako… Stiglo je proleće i ove godine… Sve je ozelenelo, procvetalo, zamirisalo…
U prirodi je lek za mnoge bolesti. Bogatstvo minerala, vitamina…
Iz prolećnog šarenila treba uvrstiti u ishranu maksimalnu količinu zeleniša kojim je ovo godišnje doba bogato: spanać, zelena salata, kopriva, maslačak, različite vrste zelja (blitva, belo zelje, kiseljak, štavinjak, sremuš…).
Svakog proleća se trudim da na vreme prikupim dovoljno zeleniša, što za trenutnu upotrebu, ali i za kasniji period, tokom godine.
Spanać se može koristiti na različite načine, pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim namirnicama u ishrani. Može se koristiti kao dodatak nekim jelima, kao što su čorbice od povrća, đuveč ili kao nadev za različite vrste pita ili lazanja u kojima može da se kombinuje sa prazilukom, sirom, jajima,pavlakom… Ako želite da sačuvate spanać i za kasnije, možete ga prosušiti u dehidratatoru ili tako što ćete ga posle čišćenja i pranja prosušiti, izrezati, a zatim ostaviti na čaršavu da se prosuši. Kasnije ga možete smestiti u zamrzivač. Ako se dovoljno prosuši možete ga držati u nekoj posudi u kuhinji da vam je stalno nadohvat ruke i koristiti ga u kombinaciji sa peršunom ili drugim začinima koje volite i koji vam odgovaraju sa određenom hranom. Tako je praktičnije, nego ako se zamrzne svež. Kada se izvadi iz zamrzivača pusta više tečnosti, a količina mu se smanjuje. Isto je i sa blitvom, zeljem… Jedino što od njih pripremam i sarmice. Klasično kao što se priprema sarma sa kupusom. Za kasnije ih operem, ostavim da odstoje dva dana na otvorenom, a zatim sakupim po dvadeset listova, što zavisi od količine koju hoćete kasnije da pripremite, uvijem, stavim u kesicu i u zamrzivač. Kasnije, u toku godine, treba ih izvaditi iz zamrzivača, ostaviti desetak minuta i filovati pripreljenim nadevom. Ukusne su kao da su listovi trenutno ubrani iz bašte.
Svi koriste zelenu salatu. Neki u manjim, drugi u većim količinama, što prvenstveno zavisi od afiniteta i preferiranog jelovnika. Obično se koristi kao salata, prilog, podloga za serviranje…Uz dodatak soli, sirća ili ulja po želji, uklapa se uz svako drugo jelo.
U poslednje vreme, kada su izostale objave iz kafića, restorana i drugih sličnih prostora veoma se često pojavljuju objave o hrani od strane ljudi sa kojima nikada ne biste povezali kuhinju. Ali situacija menja stvarnost! Prijatno iznenađenje!
Kopriva nije bez razloga važna. To je biljka od koje se može iskoristiti svaki deo. Mnogi je opravdano smatraju multimineralnim i multivitaminskim kompleksom.
Bogata je mineralima:gvožđa, kalcijuma, fosfora. Sadrži vitamine B2 i B5, vitamin A, vitamin C i K. Provereno je da list koprive: smanjuje bol (deluje analgetski), zaustavlja krvarenje (hemostasko delovanje). Ima još antibakterijsko, protivupalno, antivirusno, diuretičko dejstvo. Može da deluje i kao lokalna anestezija.
Svakog proleća koristim vreme za ovu dragocenu biljku.
Pripremam sirup od koprive, koristim je za pite ili je sušim za korišćenje u toku godine.
Od koprive se može koristiti celo stablo, dok je mlada, jer je zeljasta biljka, ali i lišće i koren.
Sirup od koprive
60 vrhova koprive
1 kg limuna
6 limontusa
3 l vode
3 kg šećera
ekstrat kivija
konzervans
Od ove količine dobijate 4 do 4,5 l soka na rastvaranje.
Vrhove kopriva oprati. Dodati 6 limontusa i 1 kg limuna prethodno prokuvanog u vodi(dovoljan je samo jedan ključ, onda limun nije gorkog ukusa). Možete ga iseći na sitnije komade i iscediti. Naliti vodu. Ostaviti da prenoći. Sutradan procediti, dodati šećer, ekstrat kivija(uglavnom zbog boje i ukusa) i povremeno mešati dok se šećer ne rastopi. Ako ostavljate da sok stoji u podrumu možete dodati konzervans u ukupnu masu, izmešati dobro i onda sakupiti.
Ne koristim konzervans, već sok sakupljam u male flaše, a onda držim u zamrzivaču, jer mi je tako praktičnije.
Kopriva je bogata gvožđem i pomaže u poboljšanju imuniteta. Možete pripremiti jednostavan čaj koji vam u kratkom vremenskom periodu može preporoditi imuni sistem.
Čaj za jačanje imuniteta
11 listova od starije koprive
1 l vode
Za pripremu ovog čaja važno je da listovi budu sa starije koprive, da su veliki i tamni. Tada su bogatiji gvožđem.
Listove oprati, a zatim kada voda provri staviti da odstoje nekoliko minuta. Posudu je potrbno poklopiti.
Procediti čaj i koristiti umesto vode u toku dana. Pošto se preporučuje dnevni unos vode od 2 l možete duplirati broj listova i količinu vode.
Recept je proveren i delotvoran. Morate biti uporni i istrajni, ako hoćete rezultate.
Koren koprive…
Sremuš..
Autor: Nela