Lazarice iz Surlice

• 

Naš narod ima dosta običaja koje je sačuvao od davnina, kao što su igre i pesme. Do danas su u Pčinjskom kraju sačuvani mnogi narodni običaji i to je za pohvalu jer kako vreme prolazi oni sve više odlaze u zaborav.

U prošlosti i kulturi našeg naroda običaji imaju važno mesto. Vekovima mučen turskim zulumima, čuvao je sebe pre svega zahvaljujući običajima koji je negovao. Drevni paganski obred buđenje prirode u proleće, danas je poznat pod nazivom „lazarice“, dugo je negovan u Pčinjskom kraju. I pored masovnih iseljavanja stanovništva ovaj običaj je uspeo da opstane.

• 

U razgovoru sa starijim meštanima saznali smo i jednu zanimljivu legendu o tome kako je nastao običaj lazarice. U Trgovištu postoji legenda o tome kako su dve sestre mnogo patile za umrlim bratom koji je bio mlad. One su svakog dana odlazile na groblje i plačući dozivale ga: Lazare! Lazare! Lazere! Od tolike njihove tuge Bog se sažalio i vaskrsnuo Lazara. Prema njegovim rečima od tog događaja se u Gornjoj Pčinji održava običaj Lazarice. Lazerice su postojale u svakom mestu ali najpoznatije su one iz sela Surlice kod Trgovišta.

• 

Lazarice su ženske prolećne obredne povorke koje su deo običaja vezanih za praznovanje Lazareve subote, kao dela predvaskršnjih praznika. Obred obuhvata niz radnji. Suštinu običaja čini povorka lazarica, one obilaze naselje i posećuju domaćinstva, izvodeći obredne pesme i igre, a zato dobijaju darove – novac i najčešće jaja za Vasrs.

Lazarice čine grupu od šest ili više neudatih devojaka uzrasta od 14 do 18 godina. Najčešće su to dva lazara i četiri lazarice – dve prednjice i dve zadnjice. Prvi lazar je najstarija, najviša i najlepša devojka, a zadnjice su najmlađe i najmanje devojke. Nekada su to i devojčice od sedam godina. Zadnjice su devojke koje prvi put učestvuju u lazaricama. One će kasnije, možda već od naredne godine biti prednjice, a zatim muški ili ženski lazar.

Pesme koje su pevale lazarice izražavaju lepe želje onima kojima se pevaju. Najčešće su pevane za dobrobit ukućana u čijem domaćinstvu su bile. Posvećene su deci, devojkama i momcima, domaćinima i domaćicama. Pesme su birane na osnovu domaćinstva u kome su se lazarice nalazile, ako je npr. u porodici bilo devojke za udaju onda je pevano njoj.

Starije žene podučavaju devojke običajima i pesmama koje će pevati. Lazarice oblače svečanu narodnu nošnju i sa sobom nose pletenu korpu u kojoj će domaćini stavljati jaja, novac, slatkiše. Ranije su najčešće dobijale jaja a danas sve češće to bude novac.

• 

Vremenom se mnogo toga promenilo, 21.vek je doneo novine pa su tako i običaji morali da se prilagođavaju vremenu, ali ljudi u Trgovištu se bore da očuvaju tradiciju. Ta tradicija je prilično bogata, i za razliku od drugih krajeva dosta je i očuvana. Mlade generacije mogu putem ovakvih tradicionalnih običaja da uporede kako se nekada živelo a kako oni sada žive.

• 

•