Autor: Ajvanho Ismailovič
LETNJE ZIME
- Sećam se svih proleća i leta
- Provedene u hladnoj gorkosti!
- Susret posle jedne decenije
- Posle jedne večnosti.
- Gledam te kao po prvi put
- U belom živa vizija mojih snova.
- Bilo je leto zemlja je gorela!
- Nebo je bilo plavo…
- A ja gledah sve belo…
- Bilo mi je hladno tog leta.
- Kad si otišla i cveće iza sebe ogorelo ostavila.
- Šapni mi sada,
- Kako je bilo to?
- Puno leta su prošla a mi smo živeli u istom mraku.
- U istom ćutanju,
- Ne nije bilo lako!
- Spojiti strah i ljubav…
- U mojim snovima uvek si bila mrtva…
- Kako bi usred grudi manje bolelo.
- Ali u istom trenu znao sam da si živa i voleo te beskrajno.
- Svake godine u istom danu
- U najtoplije leto…
- Gorele su livade.
- Plam se veliki stvarao!
- A ja sam i još tada ćutao…
- Bilo mi je hladno tog leta.
- Padale su vrele kiše
- A ja gledah sneg…
- I sećam se susreta našeg kad si sva u belom bila…
- Posle jedne decenije, ipak stojiš
- U daljini?
- Zar još uvek postoji ta hladna distanca?
- Ne nisi znala! Kako je to voleti do srži kostiju svojih…
- I kada je leto da u srcu tvom vlada zima.
- I ako si sada naspram mene…
- Sav se ježim, ali ti moram reći ne znam, da li si još uvek moja žena!
- Ili samo žena!
- Zato te ostavljam toploti leta…
- A ja….
- Ja ću živeti u najtamnijem mraku…
- U večnoj zimi!
- U još jednoj deceniji ali u drugom svetu,
- Tamo gde tebe nema.
