Digitalno nasilje može biti jednako traumatično kao i vidljiviji oblici nasilja, kao što su prozivanje i premlaćivanje. Ponekad boli još više jer se to može uraditi anonimno, bilo kada, bilo gde. Takvo nasilje je još gore od psihičkog nasilja, slabo je regulisano na zakonskom nivou i globalnog je karaktera, jer se informacije o žrtvi mogu odmah proširiti. Čak i ako se aktivna faza nasilja završi, tragovi digitalnog nasilja će ostati onlajn i mogu biti dostupni još dugo vremena. Digitalno nasilje doprinosi kulturi nasilja uopšte, normalizujući je u onlajn okruženju.
On utiče na žrtve na tri nivoa: individualni , nanošenje moralne, emocionalne štete, društveni i ekonomski. Najveći stepen štete nanosi se mentalnom zdravlju: Žene mogu iskusiti anksioznost, depresiju, napade panike, probleme sa koncentracijom, smanjeno samopoštovanje i opšti kvalitet života.
U slučajevima digitalnog seksualnog nasilja, na primer, proizvodnje i distribucije intimnih fotografija i video snimaka bez dozvole žrtve, posledice mogu biti još ozbiljnije: depresija, koja može dovesti do zloupotrebe supstanci, simptomi PTSP-a . Žrtva se može izolovati od komunikacije sa drugim ljudima, uključujući onlajn, osećati krivicu i stid, osećati se usamljeno i misliti da joj niko neće verovati. Takođe postoji mogućnost da digitalno nasilje eskalira u nasilje van mreže, na primer u slučajevima uhođenja na mreži ili pretnji povređivanjem života ili tela.
Faktori koji pomažu u bržem oporavku nakon nasilnog izlaganja su prilika da se iskustvo podeli sa voljenim i sigurnim ljudima, prisustvuje tematskim grupama podrške i dobije psihološku i, ako je potrebno, pravnu pomoć od specijaliste.
Ako se o vama šire svesno lažne informacije, diskredituju vašu čast i dostojanstvo ili narušavaju vašu reputaciju, za to postoji krivična odgovornost. Svesno lažnom se smatra informacija koja ne odgovara stvarnosti, tvrdi činjenice (odnosno ne sme biti vrednosni sud ili mišljenje nekog lica) ili događaji koji se nisu odigrali u stvarnosti, na primer, izvršenje krivično delo ili prisustvo bolesti.
Znanje je obavezan znak, koji pretpostavlja da je osoba sa sigurnošću znala da je informacija koju prijavljuje lažna.
Ako agresor distribuira (na primer, prenosi snimke ekrana, uključujući i u štampanom obliku, šalje ih e-poštom, na društvenim mrežama ili instant mesindžerima, objavljuje na raznim veb stranicama) vaše intimne fotografije, video zapise ili druge informacije koje predstavljaju vašu ličnu ili porodičnu tajnu, njegove radnje potpadaju pod ovaj član. Ovo takođe može uključivati nezakonito prikupljanje informacija o vašem privatnom životu, koje predstavljaju vašu ličnu ili porodičnu tajnu, bez vašeg pristanka. Nezakonito prikupljanje može značiti, na primer, krađu ili nezakonito sticanje informacija.
Koristi se ako vam agresor hakuje naloge na društvenim mrežama i čita vašu prepisku, sluša vaše telefonske razgovore i audio poruke.
Ako traže novac od vas pod pretnjom širenja informacija koje sramote vas ili vaše najmilije, ili drugih informacija koje mogu naneti značajnu štetu vama ili vašim najmilijima.
Osobine vođenja takvih slučajeva
- Ako se pokrene krivični postupak, možete tražiti preventivnu meru u vidu zabrane određenih radnji (na primer, zabrana boravka na određenim mestima, komunikacije sa određenim ljudima, korišćenja interneta).
- Ako se uznemiravanje dogodi na mreži, možda ćete se suočiti sa nemogućnošću i nespremnošću organa za sprovođenje zakona da bilo šta preduzmu. Morate biti spremni da aktivno učestvujete u slučaju kako biste agresora priveli pravdi. Zbog toga je bolje potražiti pravnu pomoć.
- Ako se pokrene krivični postupak, možete podneti privatnu građansku tužbu u krivičnom postupku i zahtevati naknadu moralne štete od agresora.
Šta učiniti ako doživite digitalno nasilje?
Ako je žrtva i dalje u vezi sa počiniocem, možete pokušati da razjasnite situaciju kroz dijalog, ako je to moguće i bezbedno za nju. Dešava se da do nesporazuma dođe, na primer, kada partner podrazumevano veruje da je pokazivanje svojih društvenih mreža drugom demonstracija poverenja.
Ako se ispostavi da je ono što se dešava uspostavljanje moći i kontrole u odnosu, dominacije u cilju potčinjavanja, evo šta možete da uradite:
- pažljivo rukujte informacijama koje želite da podelite: tekstom, glasovnom porukom, fotografijom;
- potražite pomoć od porodice, prijatelja i stručnjaka za nasilje u porodici. Važno je da podelite ono što se dešava, čak i ako ne možete da odete. Kontaktiranje psihologa će vam pomoći da napravite bezbednosni plan, konsultovanje advokata će vam pomoći da pripremite dokumente za podnošenje sudu ako radnje počinioca predstavljaju prekršaj ili zločin;
- praviti snimke telefonskih razgovora, snimke ekrana prepiske koje sadrže ili mogu sadržati pretnje, uvrede, ucene;
- kreirajte nove naloge za e-poštu, društvene mreže i instant messenger naloge sa uređaja kojem samo vi imate pristup;
- koristite pretraživač u anonimnom režimu kako ne biste čuvali istoriju pretrage;
- Proverite podešavanja telefona: lokacija i privatnost. Bolje je potpuno isključiti podešavanja lokacije ili ih ostaviti samo kada koristite određene aplikacije. U podešavanjima privatnosti navedite koje aplikacije ste dozvolili da čuvaju informacije o lokaciji i vremenu snimanja;
- promenite svoje lozinke i PIN kodove, učinite ih različitim za različite aplikacije i naloge. Podesite dvofaktorsku autentifikaciju gde je to moguće;
- proverite ko može da vas označi na fotografijama i video snimcima;
- zamolite svoje voljene da ne dele informacije o vama na mreži radi vaše bezbednosti. Ako je potrebno, o tome možete pitati kolege i kolege iz razreda.
- Ako je veza gotova i nasilje je prestalo, ovo je najbolji ishod. Ali vredi posmatrati sebe neko vreme: simptomi PTSP- a se možda neće pojaviti odmah , već u roku od šest meseci. Ako se pojave, nema potrebe odlagati kontaktiranje specijaliste.
Kako pomoći sebi?
- Ako ste suočeni sa činjenicom da su vaša lična prepiska i fotografije završile na mreži, ili ste postali žrtva sajber maltretiranja, zapamtite da nikome ništa niste dužni da objašnjavate. Blokirajte one koji vas vređaju, ne čitajte uvredljive komentare, ne prihvatajte zahteve za prijateljstvo od nepoznatih ljudi;
- Možete biti uvređeni i ljuti, možete biti tužni i doživljavati druga osećanja – imate pravo na njih.
- Dajte sebi vremena za odmor i oporavak;
- Ako želite, možete objasniti situaciju bliskim prijateljima i porodici, ali ne morate da se pravdate. Niste učinili ništa loše, jer imate pravo na bilo kakvu prepisku, fotografije i video zapise u privatnoj komunikaciji;
- Nemojte se stideti da tražite pomoć. Možete se obratiti nekoj od neprofitnih organizacija koje pomažu žrtvama nasilja.
Projekat podržala opština Bujanovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.