Vaspitno-obrazovni proces je proces u čijem ostvarenju učestvuje više faktora. Svaki od tih faktora na svoj način doprinose ostvarivanju krajnjeg cilja vaspitanja. Kao osnovni faktori izdvajaju se porodica i škola. Porodica je drevna i univerzalna ljudska (zajednica koju čine, pre svega, odrasli reproduktivno sposobni partneri (otac i majka) i njihovo potomstvo, ali i dalji srodnici koji žive zajedno sa njima.
Škola je institucija čiji je osnovni zadatak da ostvaruje cilj i zadatke vaspitanja. U tom najširem značenju pojmom škola obuhvaćeni su: predškolske ustanove, osnovne, srednje, više, visoke škole i fakulteti odnosno univerziteti. U užem značenju pod školom se podrazumevaju samo osnovne i srednje škole.
Porodica se određuje kao zajednica ljudi, dok se škola, za razliku od porodice, određuje kao institucija. Kao što je već rečeno osnovna funkcija škole je da ostvaruje cilj i zadatke vaspitanja i u skladu sa tim ona ima eksplicitan plan i program vaspitnog rada. Za porodicu vaspitanje predstavlja samo jednu od funkcija, u njoj ne postoje uvek i u istoj meri razrađeni planovi i programi kao u školi, pripremanje roditelja zavisi od njihove savesti.
Najčešće se kao razlika između porodice i škole navodi to da je vaspitanje u školi organizovanije i sistematičnije, namerno i planski je vođeno za razliku od vaspitanja koje se ostvaruje u porodici.
Porodica je primarna grupa i u njoj se vaspitanje ostvaruje kroz neposrednu interakciju , dok je vaspitanje u školi posredovan proces i u njoj se mladi pripremaju za budući život. Ono što još izdvaja porodično vaspitanje od školskog, jesu odnosi između članova porodice koje karakterišu ljubav, bliskost, emocionalna povezanost.
U odnosu na vaspitanje u školi, porodično vaspitanje karakteriše: porodica je prva grupa u koju ulazi dete po rođenju i u jednom periodu predstavlja jedini faktor vaspitanja; porodica deluje na dete onda kada je ono najpodložnije uticaju; vaspitanje u porodici vremenski duže traje nego u školi i roditelji su, za razliku od nastavnika, vaspitači koje dete u toku života na menja.
Porodica i škola predstavljaju primarne i isprepletane mikrosisteme u kojima se odvija detetov život i razvoj. Kroz saradnju roditelja i škole se može promovisati društvena podrška porodici i porodičnim procesima, a naročito onima koji su adekvatni za razvoj dece.
I porodica i škola iako različiti po svojim karakteristikama, predstavljaju splet činilaca koji svojom međusobnom interakcijom oblikuju celokupan proces vaspitanja.
Osnovna svrha saradnje je da omogući usklađivanje aktivnosti porodice i škole u procesu vaspitanja, da pruži pomoć porodici prilikom ostvarivanja njene vaspitne funkcije. Saradnja može da se posmatra i kao proces koji predstavlja prevenciju protiv negativnih pojava u vaspitanju. Razlikujemo sledeće pravce saradnje:
* Međusobno informisanje (shvaćeno dosta široko u pogledu sadržaja: od uspeha u školi, preko discipline, do raznih pitanja u vezi sa slobodnim vremenom, zdravljem učenika, problemima vaspitne zapuštenosti…);
* Aktivnosti usmerene ka obezbeđivanju uslova za što kvalitetnije vaspitanje u porodici (obrazovanje roditelja, savetodavni rad…);
*Angažovanje roditelja u realizaciji vaspitnih zadataka u školi (uključivanje roditelja u ostvarivanje konkretnih vaspitno-obrazovnih sadržaja i aktivnosti).
O saradnji, njenom značaju i efektima koje ona ima na decu i porodicu uopšte razgovarali smo sa roditeljem čije dete pohađa PU “Naša radost” u Bujanovcu Markom Stojanović.
Šta po Vama predstavlja saradnja?
“Sama reč ”saradnja” podrazumeva dvosmernu interakciju između svih činioca uključenih u vaspitno-obrazovni process. Cilj te saradnje je razmena informacija na osnovu kojih se preduzimaju potrebni postupci u porodici ili ustanovi (vrtiću). Da li će oni međusobno sarađivati ili ne, ne zavisi samo od roditelja već i od vaspitača/vaspitačice.”
Koji oblik saradnje smatrate da je najuspešniji kada je reč o saradnji porodice i predškolske ustanove?
“Smatram da individualni razgovor daje najbolje rezultate, budući da podrazumeva dijalog roditelja i vaspitača, roditelja i PP službe. Na taj način obe strane mogu razgovarati potpuno otvoreno i iskreno, bez straha od osude ili kritike drugih roditelja.”
Šta za Vas podrazumeva uspešna saradnja i koji su njeni pozitivni efekti?
”Dobra saradnja pretpostavlja postojanje uzajamnog poštovanja, uvažavanja i dubokog poverenja. Ukoliko između roditelja i vaspitača postoji razumevanje, poštovanje i fleksibilnost, saradnja će biti uspešna i na obostrano zadovoljstvo svih koji su u nju uključeni. I na kraju uspešno partnerstvo vaspitača i roditelja dovodi do optimalnog razvoja deteta, što je i osnovni cilj saradnje.”
Koji to faktori ometaju saradnju porodice i predškolske ustanove?
Uvek postoji više faktora koji ometaju saradnju porodice i škole. Nerealna očekivanja od vaspitača i ustanove, poremećeni odnosi u porodici, loše iskustvo sa pojedinim roditeljima ili vaspitačima/nastavnicima. Slaba informisanost sa obe strane o potrebi za saradnjom, ali i siromaštvo oblika postojeće saradnje je nešto što takođe može biti ometajući faktor u samom procesu.
