Pčinjski 017 Portal
Za pravoslavne vernike od ponedeljka 27. februara će početi višenedjeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 16. aprila.
Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušenja koja mu je postavio Sotona. Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
Tokom posta, vernici se uzdržavaju od hrane životinjskog porekla i uglavnom se posti „na vodi“, naročito sredom i petkom.
Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mledenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti.
Sedmični dani osim srede i petka mogu se razrešiti na ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika.
Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. Isto i poslednja nedelja posta koju postimo „na vodi“, osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino.
Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi“. Strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.
Višednevnom postu prethode poklade koje se zovu Bele ili Velike. Bele se zovu po beloj hrani koja se tog dana služi na trpezi poput jaja, sira i drugih mlečnih proizvoda.
Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.