Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave veliki praznik, zimski Krstovdan. On je uspomena na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenjem Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji Ga je krstio u reci Jordanu, u znak pročišćenja od grehova. Krstovdan spada u nepokretne praznike i slavimo ga uvek uoči Bogojavljenja. U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji slavimo 27. septembra kao uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet.
Mnogi Srbi Krstovdan slave kao krsnu slavu.
Zimski Krstovdan obeležava se pre dva velika praznika, sutrašnjeg Bogojavljenja, kao i prekosutrašnjeg Svetog Jovana – Jovanjdan. Oni su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalendaru.
Danas se posti, vernici uzimaju hranu koja nije spremana na ulju, osim ako post padne u subotu i nedelju, tada je dozvoljen na ulju.
Za ovaj dan vezani su običaji, u nekim delovima Srbije na Krstovdan treba da se opere veš i očisti kuća (iako se na crveno slovo ništa ne radi u kući). Takođe, posti se prvi put posle Božića.
U srpskom narodu postoji izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.