Za sreću je potrebno malo i to je sigurno nešto što ste imali prilike da čujete bezbroj puta. Čini se da previše toga tražimo a premalo dajemo, a često ne umemo da se osvrnemo oko sebe i prepoznamo ono pravo, a doba u kom živimo dodatno nam menja perspektivu.
Život sam po sebi jeste vrlo zagonetna stvar i nosi sa sobom pregršt iskušenja, igrica i neizvesnosti i onda mnogi kažu kako bi bilo dosadno živeti ga kad bi bilo ikako drugačije. U njemu se krije bezbroj anomalija, lepote, različitosti i od stepena prisutnosti pomenutih parametara kod svakog pojedinca, u stvari zavisi ugao iz kog ćemo blago posmatrati stvari koje se dešavaju svuda oko nas i šta ćemo uvažiti kao tzv. prave životne vrednosti.
Istina je da se sve više nas okreće materijalnim vrednostima i da novac svakog dana zauzme centralno mesto u životu barem jednog pojedinca. Mnogi takav svoj stav brane tvrdnjom da se u nekom slučaju sreća može obezbediti novcem, ukoliko se recimo parama kupe nove cipele, kuća sa bazenom ispred ili najnoviji model automobila omiljene marke. Međutim, istina koja se krije iza toga je da je takva vrsta sreće kratkog daha i da ne nosi sa sobom ništa dublje.
Prave vrednosti su, ma koliko vam to izlizano zvučalo, one koje nijedan novac ovog sveta ne može kupiti. To su one koje vam vaši najbliži usade od detinjstva i sa kojima odrastate.
Zaboravili smo kako da živimo i kako da se radujemo sitnicama, a sitnice nas nekad mogu neverovatno usrećiti, ukoliko znamo da cenimo.
Koliko puta dnevno pomislite da ste nesrećni? Jednom? Dvaput? Deset puta? Koliko god da izbrojite, znajte da trenutno u svetu postoji bar milion nesrećnijih od vas. Toliko je dece koja nemaju krov nad glavom dok prosečan čovek juri za trospratnicom. Toliko je ljudi koji uopšte ne mogu da hodaju a neki od nas rade danju i noću da bi sa jeftinije marke automobila prešli na luksuzniju. Toliko je dece koja odrastaju bez porodice dok se mi ljutimo na svoje najbliže jer se umesto španske serije gleda fudbalska utakmica.
Poenta je da smo mi srećniji nego što mislimo a da se naša svakodnevna jurnjava za onim što smatramo „srećom“ svodi na lutanje u prazno i na ćorsokake, jer koliko god daleko dogurali u životu uvek ćemo se vraćati na početak. Ako nismo ljudi, ne možemo biti ni srećni, jer sreća znači biti human i biti čovek, u svakom smislu te reči. Svet mora da se probudi.
Milena Mladenović