Slovenska narodi živeli su na prostorima Austrougraske još pre njihovog dolaska i formiranja države. Što se tiče srpskog naroda on je živeo u ovom periodu 17.veka i pod austrougarskom vlašću, jedan deo, i pod turskom vlašću, drugi deo. Težak je bio život pod tuđinskom vlašću i jednog i drugog dela našeg naroda, ali ipak teži je bio pod turskom vlašću. Stalno se ratovali na ovim prostorima pa je i to dodatno otežavalo život našem stanovništvu. Bilo je više austro-turskih ratova, u njima su Srbi uzimali učešća najčešće na austrijskoj strani. Jedan od tih ratova bio je i onaj od 1683. do 1699.godine. Srbi su kao i obično uzeli učešća u ratu na strani Austrije i sve je na početku išlo kako treba. U jednom momentu, 1690.godine, austrijska vojska je stigla u kontranapadu sve do Kosova. Tada su joj se Srbi pridružili pod vođstvom Arsenija III Crnojevića, poznatijeg kao Čarnojevića. Ali Austrija je bila napadnuta od strane Francuske i morala je da povuče svoju vojsku. Srbi nisu imali izbora jer su znali da ih čeka turska odmazda pa su i oni krenuli sa austrijskom vojskom. Taj događaj u našoj istoriji je poznat kao Prva velika seoba Srba.
Austrijski car Leopold I je pozivao Srbe za pređu Savu i Dunav i nasele se na prostoru Južne Ugarske. Oni su njemu trebali kao odbrana od turskih napada i zato im je obećao privilegije. Srbi su napravili spisak svojih zahteva. Car Leopold I im je dao veći deo onoga što su tražili. Tako je u Austrougrasku prešlo negde oko 40 000 ljudi.
Najvažnije privilegije koje su Srbi dobili 21.avgusta 1690.godine bile su tzv. crkveno-školska autonomija, sloboda veroispovesti ( da propovedaju svoju pravoslavnu veru) i da se školuju na svom jeziku.
Pored privilegija, Srbi su dobili i obaveze na osnovu kojih su te privilegije dobijene.
Foto: wikipedia