Ćilimarstvo u Trgovištu

• 

Ćilimarstvo spada u stare znate koji se danas sve ređe mogu videti. Ćilim se najčešće proizvodi od vune tehnikom tkanja na razboju. Sama reč ćilim potiče od turske reči „kilim“ što na našem, jeziku znači pokrivač ili prostirač.

Nekada je ovaj zanat bio veoma cenjen dok je danas veoma redak i ima nekoliko centara u Srbiji. Jedan od najpoznatijih je Pirot. Ćilimarstvo je u ovom gradu u drugoj polovini 19. veka bilo najznačajnija grana privrede. 

• 

Tkanje ćilima je tradicija koja se prenosi s kolena na koleno, a najčešće su radile žene.

Što se tiče južne Srbije dosta se tkalo i svako mesto je imalo svoj karakterističan izgled ćilima. Ćilimi iz Trgovišta razlikovali su se od onih iz drugih krajeva po svojoj karakterističnoj šari.

• 

Ćilimarstvo u  ovom kraju ima svoju osobenost ali ne baš tako dugu tradiciju. Po rečima starijih žena, početak proizvodnje ćilima datira u periodu od 1910. do 1920.godine tzv. tkanjem „na prste“. Jedan od prvih ćilima „na kola“ donešen je u ovom kraju 1912.godine.

Pre ćilima ovde su se tkale čerge od bele vune sa uzdužnim ornamentima rombastog izgleda pa se zbog toga i naziva „kolar“. Njegove boje su bile svetlije od boja na poprečnim prugama.

• 

• 

Nešto što je karakteristično za ćilime u Tgoviškom kraju je to da su tkani „na prste“ i da imaju „zašarak na kola“ koji ju u obliku romba.

Ovakav izgled nije postojao u okolnim mestima, Vranju i Kumanovu, mestima gde su se ćilimi izrađivali mnogo duže. To je navodilo ljude na pitanje odakle su se pojavile rombaste šare na ćilimima u Trgovištu, da li su tu smišljene ili su od nekud donešene. Prema postojećim istraživanjima nema pouzdanog odgovora na ovo pitanje. Istaživanja su, pored ostalih, vršili M. Filipović i P. Tomić u periodu od 1946-50.godine, objavila SANU, 1955.godine, a za „Glas Pčinje“ priredio prof. Tomislav Milković.  

• 

• 

Zanimljivo je kako su ljudi nekada bojili vunu koju su koristili za tkanje. Pre pojave veštačkih boja koje se danas koriste, upotrebljavane su prirodne biljne boje napravljene od oraha, dunje lista paprike, korena bresta itd.    

Danas je ovaj zanat pred nestajanjem, njime se retko ko bavi. Većina mlađih generacija nisu imale prilike da vide npr. kako izgleda razboj, kako se tka. Veća je mogućnost da pogledaju neku emisiju na TV-u ili internetu, nego li da vide uživo.

• 

• 

Nadamo se da će ovo tradicionalno zanimanje preživeti ove promene koje su nastale u savremenom društvu i da će naredne generacije imati prilike se njime bave ili da bar uživaju u njegovim proizvodima.