Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod pravoslavnih Srba, a na ikonama se sveti Đorđe predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada aždaju koja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je “proždirala” brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe je pobedio aždaju i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac “neznaboštvu”.
Narodni običaji za Đurđevdan su i pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci a uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – „da će biti plodna godina“, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – „da će leto biti sušno“.