Pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, koji traje tri dana. Ove godine će to biti od 5. do 7. maja po (novom) gregorijanskom kalendaru.
Ovaj najsvečaniji praznik svedoči danu kada je Isus Hristos pobedio smrt, a ljudima otvorio rajska vrata i put u večni život.
Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Ovom Velikom danu prethodio je najduži post u pravoslavnom kalendaru, koji je trajao sedam nedelja ili 48 dana.
U pravoslavnim hramovima služi se vaskršnja liturgija i time se završavaju dani žalosti a počinje proslava uskrsnuća. Ujutru zvone zvona koja nisu tokom prethodnih dana žalosti.
Cela sedmica posle Vaskrsa naziva se Svetla nedelja.
Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Vaskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima:
„Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!“
U narodu je običaj da se za Vaskrs farbaju jaja.
Prema predanju, taj običaj potiče iz vremena kada je Marija Magdalena izašla pred rimskog cara Tiberija, poklonila mu crveno ofarbano kokošije jaje i počela govoriti o Isusovom vaskrsenju.
Uskršnjim jajetom, takođe se želi simbolizovati očiglednost vaskrsenja i nastajanje života iz mrtvila.
Običaj je da se prijateljima i ukućanima dele farbana jaja, kojima se oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme.
Prvo vaskršnje jaje čuva se godinu dana i naziva se čuvarkuća.
Smatra se da za ovaj dan svako (ili bar deca) u porodici treba da dobije nešto novo, odeću, obuću, dok za odlazak u crkvu i svečani ručak treba obući najlepšu odeću.
I B S