Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Sveti Vartolomej i Varnava.
Za ova praznik vezana su različita verovanja a neka od njih su:
- Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore.
- Deci se brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da „bućkaju“ mleko.
- U pojedinim delovima Srbije veruje se da postoji opasnost od poplava, grada i oluje upravo na dan svetog Vratolomeja.
Narod ovaj praznik naziva još i Vratoloma (Vrtoloma), a na ovaj dan se obustavljaju svi poslovi u polju.
Roditelji ne dozvoljavaju deci da se na ovaj dan penju po drveću jer bi mogli da padnu i polome vrat (Vratoloma).
Po tradiciji mnogobošci su Vartolomeja zbog njegovih isceliteljskih moći razapeli na krst naopako. Ubrzo se desio zemljotres pa su oni koji su to uradili pomislili da je to Božja kazna i skinuli ga sa krsta.
Odatle je Vartolomej otišao u Indiju, a zatim u Jermeniju.
Po hrišćanskom verovanju, tamo je iscelio carevu ćerku od ludila, ali zavidljivi brat carev Astijag uhvatio Vartolomeja i raspeo na krst, odrao kožu i odsekao glavu. Njegovo telo hrišćani su sahranili u olovni sanduk. Mnogobošci su sanduk bacili u more jer su hrišćani tvrdili da se nad njegovim moštima događaju čuda.
Voda je donela sanduk do Liparskih ostrva, gde ga je episkop Agaton, po otkrovenju u snu, dočekao i sahranio u hramu. Zatim su mošti apostola prenešene, prvo u Benevento, a zatim u Rim.
Varnava je jedan od Sedamdesetorice apostola. Rođen na Kipru od bogatih roditelja iz plemena Levijeva i učio se zajedno sa Savlom kod Gamalila. Zvao se najpre Josif, no apostoli su ga prozvali Varnavom, Sinom Utehe, pošto je umeo vanredno da teši ljudske duše.
Postradao je od Jevreja na Kipru, a njegov grob nije bio poznat nekoliko vekova. Tek kada su na jednom mestu počela da se događaju čudna isceljenja ono je prozvano „mesto zdravlja“. Kasnije se apostol javi arhiepiskopu kiparskom Antimu, i to triput u tri noći, i objavi mu svoj grob.