Sve više poslova biva automatizovano, što znači da dolazi do rapidne zamene ljudskog rada mašinskim. U jednoj studiji urađenoj u Velikoj Britaniji je procenjeno da postoji rizik da čak 1,5 miliona zaposlenih izgubi posao u narednih nekoliko godina zbog automatizacije.
Veruje se da će radnici na najnižoj lestvici biti najviše pogođeni ovim fenomenom koji može ozbiljno da uzdrma njihovu sposobnost da sebi obezbede egzistenciju, ali i da ostavi značajne posledice po njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Kada se ovo ima u vidu, iznenađujući su rezultati nove naučne studije u žurnalu Nature Human Behaviour, koja je proučavala stavove ljudi povodom automatizacije. Armin Granulo i njegove kolege sa Tehničkog univerziteta u Minhenu su na osnovu uzorka od 2.000 radno sposobnih ljudi iz Evrope i Severne Amerike otkrili da ljudi više preferiraju da zaposleni budu zamenjeni drugim ljudima nego mašinama. S druge strane, u hipotetičkom scenariju u kome su oni ti koji bi ostali bez posla, teže bi im palo da na njihovo mesto dođu drugi ljudi, nego da izgube zaposlenje zbog automatizacije.
Kako objasniti ovu naizgled paradoksalnu diskrepancu u stavovima oko istog fenomena?
Kao prvo, treba imati u vidu da naš posao nije samo aktivnost zahvaljujući kojoj imamo novac na svom tekućem računu, već i deo našeg celokupnog identiteta. Mi crpimo samopouzdanje iz činjenice da smo produktivni građani, a ako zbog nekog razloga dobijemo otkaz, to ne utiče samo na naše finansije već i na naš osećaj vrednosti.
U slučaju da nas zamene roboti ili veštačka inteligencija, to je manji udarac na naš ego, nego kada na naše mesto u kompaniji stigne neka druga osoba. Mi smo ipak društvena bića koja se konstantno porede sa drugim ljudima. Napredak u tehnološkom razvoju koji izaziva nezaposlenost je svakako bolan, ali je ekvivalentan prirodnoj nepogodi na koju ne možemo da utičemo. Kada nas zameni drugi radnik pak neizbežno je da ćemo biti ljuti na sebe, ali i druge ljude koji su doveli do toga. Pre ili kasnije ćemo početi da sumnjamo u svoju vrednost, što će nas odvratiti od produktivnih promena u našem životu, kao što je na primer unapređenje svojih profesionalnih veština, i umesto toga uvući u fatalni ciklus samosumnje i besa.
Ljudi koji su odgovorni za ovo naučno istraživanje su izjavili da se nadaju da će njegovi rezultati imati uticaj na javnu politiku i pružiti korisne informacije zakonodavcima kada ovi problemi 21. veka dođu na red.
City Magazine