Pre godinu i po, u junu 2022, zemlje članice su se dogovorile o sprovođenju tzv. „paketa 55“ koji podrazumeva smanjivanje emitovanja gasova koji izazivaju efekat „staklene bašte“ za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na tadašnje norme.
To se odnosilo i na automobile i kamionete koji su, prema statistici, krivci za 15 odsto izbačenog ugljen-dioksida u vazduh koji dišemo. Evropski savet i EP pronašli su zajednički jezik na istu temu u oktobru 2022, a mera je usvojena u martu prošle godine.
Konkretno, do 2021. godine limit izbacivanja štetnih gasova iznosio je 95 grama po kilometru za automobile i 147 grama za kamionete, a 2030. godine biće više nego prepolovljen. Do tada se iz saobraćaja postepeno izbacuju najstarija vozila i veliki zagađivači. Najveći broj zemalja EU uveo je postepeno približavanje ovim merama, kroz vinjete i druge oznake, zavisno od godišta automobila.
Zanimljivo je da su u Francuskoj vlasti želele da do 1. januara ove godine, što je rok koji je već istekao, potpuno zabrane vozila na dizel pogon u 11 najvećih gradova, a da slična sudbina zadesi polovne benzince 2026. koji ne ispunjavaju najnovije norme. To je protekle godine dovelo do ogromnih zaliha novih dizel vozila koja nije imao ko da kupi, dok se na hibride čekalo i po godinu dana. Pišu Novosti.rs.
Ipak, zbog ekonomske krize, vlasti su bile primorane da povuku ručnu kočnicu i s paragrafima krenu u rikverc. Ne samo da će dizeli nastaviti da se kotrljaju ulicama francuske prestonice, već je za godinu dana, do 1. januara 2025. godine, pomereno isključivanje dizel vozila registrovanih između 2006. i 2010. godine, kao i benzinaca koji su prvi put stupili na asfalt između 1997. i 2005. Procenjuje se da se to odnosi na oko 380.000 vozila. Ostali će i dalje moći da cirkulišu.
EU je, takođe, odlučila da 2035. godine u potpunosti ukine emisiju ugljen-dikoskida iz novih automobila, što znači da će se od tog datuma, teoretski, nadalje, prestati s proizvodnjom „termičkih“ vozila, odnosno kola na dizel i benzinski pogon, a da će iz proizvodnih pogona izlaziti samo hibridni i električni automobili. To postavlja mnogobrojna pitanja, od toga gde će se strujom puniti ti automobili, preko dileme kako će prosečan građanin moći da kupuje ova preskupa vozila, do glavobolje gde će se organizovati „groblja“ automobila. Imajući u vidu dosadašnja iskustva, nije isključeno da ta mera, kao i prethodne, zakasni. Oni proizvedeni ranije, imaće pravo da učestvuju u saobraćaju i posle tog datuma.