U ponoć pravoslavni vernici kreću putem stremljenja čistote duha i tela koji će trajati 48 dana i značiti pripremu za svetu tajnu pričešća. Sedmonedeljni Časni post prethodi velikom hrišćanskom prazniku Vaskrsu koji će se ove godine proslavljati 5. maja.
Oni koji odluče da poštuju pravila Velikog posta, dužni su da jedu posnu hranu, vreme ispune molitvom, praštanjem i pokajanjem.
Prva sedmica zove se Čista, ona ju ujedno i najstroža, tokom koje se sprema cela kuća – čisti, pere, otkuvava posuđe….
Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je na sredini posta. Peta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju.
Šesta, Cvetna, nazvana je po cveću i zelenim grančicama koje su bacane pred Hrista pri njegovom ulasku u Jerusalim.
Sedma, poslednja sedmica je Strasna ili Velika. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak.
Tokom ovih sedam nedelja, posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino. Samo na Blagovesti i Cveti dozvoljna je riba.
Sedmica koja je iza nas naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede. Današnji dan, Bele poklade, najsvečanije su i najrasprostranjenije poklade tokom godine.
Današnje poklade zovu se još i Velike, Uskršnje, Završne, jer su poslednje zimske, takođe i Prostene i Proćke zato što se na ovaj dan, kao i na Božić, praštaju i zaboravljaju svađe i uvrede.