U životu starih pustinjaka nalazimo i danas mnogo podsticajnih poruka. Njihovi primeri i pouke sačuvali su svežinu.
U brdovitoj i škrtoj pustinji boravila su dva pustinjaka. Pronašli su po pećinu, sa ulazima iz kojih su se lako mogli posmatrati.
Nakon više godina molitve i oštre pokore jedan se od njih uverio da je došao do savršenosti.
Drugi je bio ponizniji, ali i nešto otvoreniji i blaži. Izlazio je razgovarati sa prolaznicima, tešio je i ugošćivao one koji bi zalutali.
Samo gubi vreme i krade od molitve i razmatranja, pomišljao je prvi, koji se nije slagao s ovim sitnim ali i čestim prekršajima drugoga pustinjaka. Da bi mu pokazao na vidljiv način kako je još daleko od savršenosti, odluči na svoj ulaz staviti po jedan kamen kada god po njegovoj proceni drugi prekrši pravilo.
Nakon nekoliko meseci ulaz u njegovu pećinu bio je zasut sivim kamenjem, a unutra se gušio dobrovoljni zatvorenik, i ne sluteći da je tako podigao zid iznad svoga srca i zatvorio mogućnost da svetlo milosrđa prodre unutra.
Opušteno.rs