Primer uspešne saradnje roditelja i škole

• 

Osnovna škola ,,Branko Radičević“ u Bujanovcu ima četiri izdvojena odeljenja. Jedno od njih je u selu Lopardincu, u kome nastavu pohađa 26 đaka i u njoj već godinama unazad rade dve učiteljice, jedan učitelj i nastavnice engleskog jezika i verske nastave. Po njihovim rečima, rad u ovoj školi predstavlja pravo zadovoljstvo, jer osim dobrih učenika u samoj školi vlada pozitivna atmosfera gde su smeh i šala sastavni deo svakog radnog dana.

• 

U to smo se uverili i sami dok smo sa njima vodili prijatan razgovor. Učiteljica Maja Stojanović je odgovorila na sva naša pitanja.

Koliko su po Vašem mišljenju roditelji uključeni u nastavne aktivnosti svog deteta?

Ako se osvrnem na sam početak rada u našoj školi mogu reći da su roditelji sadašnjih generacija đaka angažovaniji u radu sa decom kod kuće. Vidna je kontrola domaćih, kao i ostalih zadataka i zaduženja koje učenici dobiju od svojih učitelja.

Da li se roditelji interesuju za saradnju sa školom?

Većina roditelja je u radnom odnosu tako da nemaju puno vremena da redovno dolaze u školu. Savremeni načini komunikacije i grupe koje imamo omogućavaju da češće komuniciramo i rešavamo eventualne probleme. Generalno, svi se rado odazovu pozivu.

• 

Šta otežava saradnju roditelja i škole?

Očekivanja roditelja su različita, pojedini pred svoju decu postavljaju visoke zahteve u pogledu znanja i napredovanja, dok ima i onih koji su popustljiviji. Mišljenja sam da svaki roditelj mora maksimalno da usmerava dete na postizanje što boljeg uspeha.

Na koje načine se saradnja može unaprediti?

Proces vaspitanja deteta nije lak, naročito u uslovima u kojima živimo. Zbog toga je važno da škola, kao institucija koja okuplja stručnjake u oblasti vaspitanja i obrazovanja, pruži adekvatnu podršku porodici u odgajanju zdrave i uspešne ličnosti. Učitelji su ti koji svakodnevno rade sa decom, dok su roditelji u kontaktu samo sa svojim detetom. Zbog toga je iskustvo i znanje koje učitelji mogu ponuditi roditeljima dragoceno. Roditelje možda treba uključiti u rad stručnih timova škole. Na taj način se neće osećati usamljeno u rešavanju bilo kakvih problema deteta.

• 

Kako i u kojoj meri vaspitni stil roditelja utiče na detetov školski uspeh?

Svaki učitelj, na osnovu rada i ponašanja deteta u školi, može da proceni vaspitnu ulogu roditelja. Deca koja imaju jaču kontrolu rada kod kuće i koja više vremena provode učeći postižu bolje rezultate u školi. Naravno, ima i one dece čiji roditelji ,,mnogo rade’’ i nemaju vremena da im se posvete u dovoljnoj meri.

Koji vaspitni stil roditelja daje najbolje rezultate u pogledu detetovog školskog uspeha?

Svedoci smo savremenog načina života. Svi znamo da deca danas mnogo vremena provode ispred računara i telefona. Definitivno učenici čiji roditelji kontrolišu na koji način će dete provoditi svoje slobodno vreme i koji su zainteresovaniji za njegov pravilan rast i razvoj postižu bolji uspeh u školi.

• 

Kako se deca osećaju u školi?

Svi učenici rado dolaze u školu, raspoloženi su za rad, spremni za sve predviđene aktivnosti. Uostalom, osmesi na njihovim licima vam sve govore.

Na koji način se deca nose sa  pritiscima?

Škola je četvorogodišnja. Deca do četvrtog razreda su još mala, iskrena. Ne umeju da slažu. Sve probleme iznose javno i spremna su da o svemu otvoreno pričaju. Naravno, bilo je i slučajeva kada su deca želela da nasamo pričaju sa učiteljem. Najbitnije je da do sada nijedan problem nije ostao nerešen.

• 

Šta je to što ih najviše muči?

Muče ih preterane ambicije pojedinih roditelja. Nisu sva deca ista i ne mogu svi da postignu podjednake rezultate. Ukoliko ih upoređuju sa vršnjacima to im izuzetno smeta i rastužuje ih ako ne dobiju peticu.

Koje emocije primećujete kod dece?

Emocija je subjektivna i zavisi od situacije. Uglavnom su deca srećna, mada ima trenutaka i kada su besni, ljuti, tužni…

Na šta se deca uglavnom žale?

Kao što sam pomenula, deca do četvrtog razreda se uglavnom žale na zadirkivanja druga ili drugarice. Ponekad se požale da nisu napisali domaći zadatak ili nisu naučili recitaciju, lekciju…

• 

Kako postupate sa uplašenim detetom?

Strah je emocionalno stanje koje svi osetimo u raznim trenucima u životu. To je neophodna emocija koju svi osećamo. Osetljivija, stidljiva i povučena deca su  negativna i sklona tome da izbegavaju učestvovanje u različitim aktivnostima zbog straha. Nešto što daje pozitivne rezultate kod ovakve dece je: ohrabrivanje, razvijanje empatije, pomaganje detetu da izgradi samopouzdanje, predstavljanje modela dobrog ponašanja.

Na koji način postupate sa zbunjenim detetom?

Razgovaram sa detetom, tražim razlog njegove zbunjenosti, organizujem različite radionice, kontaktiram roditelje…

• 

Koliko je bitno da i nastavnik ume da prepozna trenutni doživljaj deteta? 

Veoma je važno, jer na osnovu toga učitelj može da organizuje rad i stvara atmosferu na času. Učitelj je neko ko svakodnevno provodi dosta vremena sa decom i upozna ih do te mere da može da pročita svaki njihov pogled. Mala grupa učenika u odeljenju, što je slučaj u našoj školi, omogućava i bolji rad, bolji odnos sa decom, razumevanje.

• 

Možete li navesti primere uspešne saradnje sa roditeljima?

Roditelji se uvek rado odazovu pozivu učitelja, bilo da je reč o nastavnim ili nenastavnim aktivnostima. Učestvuju u radionicama, uređivali su sa nama školsko dvorište, pomogli nam u izgradnji toaleta za učenike unutar škole. Prošle godine su učestvovali u pregrađivanju jedne učionice. Aktivni su i kada spremamo priredbe za Novu godinu i Svetog Savu. Svesni su da je naša međusobna saradnja ključ uspešnog vaspitanja i obrazovanja deteta, a to je nama u osnovi i glavni cilj.

•