Svako od nas se seća svojih školskih dana i reakcija roditelja na školske ocene. Ako se osvrnemo oko sebe, shvatićemo da svaka porodica ima svoj jedinstven način vaspitanja. Svaki stil, na svoj način, utiče na to kako se dete oseća prema školi.
Roditelji koji postavljaju visoke standarde često imaju decu koja se osećaju pod pritiskom da postignu najbolje rezultate. S druge strane, roditelji koji pružaju podršku i razumevanje, bez strogih zahteva, često imaju decu koja vole učenje, ali možda nemaju konstantno visoke ocene.
Najvažnija stvar koju smo shvatili kroz razne razgovore i iskustva je da je ravnoteža ključna. Deca treba da osećaju podršku, ali i da znaju da je trud važan. Kada kombinujemo razumevanje s očekivanjima, pružamo im najbolju priliku da se razvijaju i uspeju u školskom okruženju.
Vaspitni stil roditelja i uspeh učenika
Koliko puta ste čuli da je neko dete odlikaš zato što su mu roditelji strogi? Ili da je neki tinejdžer buntovnik jer njemu roditelji sve dozvoljavaju? Vaspitni stil roditelja može da utiče na to kako se dete snalazi u školi, ali i u životu generalno.
Roditelji koji su previše strogi i postavljaju mnogo pravila mogu da stvore osećaj pritiska kod dece. Njihova deca možda postižu dobre ocene, ali često se osećaju pod stresom. S druge strane, roditelji koji su previše opušteni i ne postavljaju jasne granice često imaju decu koja nisu dovoljno odgovorna. Najbolje je negde između – roditelji koji slušaju svoju decu, postavljaju granice, ali i daju prostor za slobodu i nezavisnost. Ova deca često su samouverena, dobro se snalaze u školi i imaju zdrav odnos sa roditeljima.
Naravno, nije sve crno i belo. Uspeh učenika zavisi od mnogo faktora, ne samo od toga kako ih roditelji vaspitavaju. Ali, ono što je sigurno – podrška, razumevanje i ljubav roditelja igraju ključnu ulogu u tome kako će se dete razvijati.
Demokratski vaspitni stil i bolji školski uspeh dece
Svaki roditelj želi da njegovo dete uspe u školi, zar ne? I svi se mi, kao roditelji, trudimo da pronađemo najbolji način da ih podržimo. Jedan od pristupa koji se često ističe kao „pobednički“ je demokratski stil vaspitanja. To je onaj stil gde ne dominira ni stroga ruka, ni prevelika popustljivost, već se traži zlatna sredina.
Deca vaspitana na ovaj način osećaju da ih roditelji čuju i razumeju. Umesto da se osećaju pritisnuto ili zanemareno, oni se osećaju kao deo tima. Zato, kada se suoče sa matematičkim zadatkom ili esejem iz srpskog, imaju samopouzdanja da se uhvate u koštac s tim, jer znaju da su naučili kako da komuniciraju, postavljaju pitanja i traže pomoć.
Naravno, nije sve u vaspitnom stilu. Ima tu mnogo faktora koji utiču na to kako će se dete snaći u školi. Ali jedno je sigurno: „Kada deca osećaju da su podržana i razumevana kod kuće, lakše im je da donose pozitivne odluke i postižu uspehe i van nje.“
Autoritarni vaspitni stil i slabiji školski uspeh dece
Svi znamo barem jednog roditelja iz komšiluka koji veruje da je stroga disciplina jedini put ka uspehu. „Deca moraju da znaju gde im je mesto“, često se čuje. Ali, da li to zaista pomaže detetu da postane bolji učenik ili možda postiže suprotan efekat?
Deci je potrebna struktura, to je tačno. Međutim, kada je svaki korak pod lupom i svaka greška strogo kažnjena, deca se često povlače u sebe. Umesto da sa entuzijazmom pristupe novim zadacima, postaju oprezna, strahujući od greške. Umesto ruke koja se diže da postavi pitanje, često ćete videti ruku koja se krije ispod klupe.
Naravno, niko ne kaže da treba potpuno izbaciti disciplinu iz vaspitanja. Pored granica i pravila, deci je potrebna i podrška, razumevanje i prilika da se izraze. Na kraju, nije li cilj svakog roditelja da njegovo dete raste srećno i sigurno u sebe, a ne samo da bude poslušno?
Liberalni vaspitni stil i slabiji školski uspeh dece
Svi znamo bar jednu porodicu gde pravila skoro da i ne postoje. Gde deca odlučuju o svemu, od toga kada će ići na spavanje do toga šta će jesti za večeru. Na prvi pogled, deluje sjajno – deca imaju slobodu, roditelji manje briga. Ali, šta se dešava kada ta deca krenu u školu i suoče se sa pravilima i očekivanjima?
Ako je dete naviklo da mu je sve dozvoljeno i da za sve postoji „plan B“, školske obaveze mogu postati pravi izazov. Umesto da se trude oko domaćih zadataka, možda će očekivati da će se nešto „samo rešiti“. Ako nikada nisu naučili da se nose s posledicama svojih postupaka, teškoće u školi mogu ih iznenaditi.
Naravno, nije svaka porodica sa liberalnim vaspitanjem ista, niti je svako dete isto. Međutim, iako sloboda može biti odlična za razvoj kreativnosti i nezavisnosti, bitno je postaviti i neke osnovne granice. Jer, kao što znamo, život nije uvek igra, a škola je tu da to detetu i pokaže.
