Iako se godinama unazad raspravlja o tome treba li grafite smatrati umetnošću ili je to običan čin koji ispoljava vandalizam, oni su sve više prisutni i svakog dana na desetine njih osvane na zidovima zgrada ili drugih građevina. Vremenom su dobili na popularnosti i sve više mladih umetnika se opredeljuje za ovaj način komunikacije sa zajednicom.
Grafiti su dakle, iscrtane ili oslikane poruke na zidovima sa određenom temom i te teme mogu biti razne. Međutim, grafiti su mnogo više od običnog crteža prenesenog na oronulo platno. Grafiti jesu umetnost i to ne bilo kakva, već ona koja iziskuje preciznost, mirnu ruku, umeće crtanja i dobro poznavanje boja.
Naravno, mnogi se suprotstavljaju ovoj tvrdnji uz argumentaciju da su grafiti zapravo vandalizam, zato što je crtanje po zidovima zgrada bez prethodne dozvole nezakonito, što nas dovodi do toga da grafiti u neku ruku i jesu vrsta vandalizma.
Način da jedan grafit ne predstavlja čin vandalizma je da se zatraži dozvola od stanara u zgradi ili od grada. Ukoliko crtač tu dozvolu dobije, onda je slobodan da svoje ideje sprovede u umetničko delo.
Vandalizam ili ne, crtanje grafita sa sobom vuče i veliku odgovornost. Pošto su već na samom početku osuđeni na nerazumevanje od strane zajednice, crtači za zadatak imaju da dokažu kako su njihovi radovi mnogo više od običnih žvrljotina koje „uništavaju“ izgled grada. Vrlo često iz toga niknu neverovatna umetnička dela.
Treba, ipak, naglasiti da se ne može baš svaki grafit smatrati umetnošću. Natpisi poput datuma kada su se dve osobe upoznale ili vređanje suprotnog fudbalskog tima se svakako ne smatra vrstom umetnosti.
Crtačima grafita, onima koji to rade kako valja, treba dati vetar u leđa, a pored toga neophodno je i mesto na kome će iscrtavanje i oslikavanje biti dozvoljeno. Oslikavanje zgrada nekad može ulepšati određeni deo grada do neprepoznatjivosti. Obezbeđujući posebne zidove za oslikavanje, mladi umetnici dobijaju šansu da se upoznaju, dele iskustva i naravno razvijaju svoje veštine.
Milena Mladenović