Od svih emocija koje postoje ima samo jedna koja stvara, a sve ostale uništavaju. Postoji samo jedan izvor koji hrani sve što postoji, ali da bi vas hranio morate najpre vi da osetite zahvalnost i ljubav prema Njemu.
Kada govorimo o tome ko može da nas povredi često nam pada na pamet kako su nas najviše povređivali ljudi, najviše bližnji. Ovde se ne misli na fizičku povredu već onu emotivnu koja je vezana za naša visoka očekivanja i želju da stvari budu što pozitivnije.
Onaj ko teško prihvata da će se leto i kupanje brzo završiti, te da će uslediti jesen i zima taj teško prihvata i to da ništa u svemiru nije konstantno kao i da je svako upravo onakav kakav treba da bude, bez obzira na to da li je u ovom životu deo naše porodice ili bližnjih.
Malo ko ide toliko daleko da se pita zašto mi je to bilo potrebno ili šta iz toga mogu da naučim? Šta sam time dobio? Kako me je to obogatilo?
Prvi instinkt je odbrana u kontekstu zaštite vlastite ispravnosti. Ukoliko vas je neko povredio, a to je kod vas bilo propraćeno ljutnjom – znači da ste vi ispravni, a on je taj koji je kriv. Pred Bogom krivaca nema, krivih ima samo u ljudskoj logici.
Ukoliko vas je neko samo “uvredio” to znači pre svega da u vama postoji tendencija klanjanja ljudima tj. da u ljudima vidite samo ono što želite videti. Svi mi iznutra imamo „đavola“ koji čuči i čeka priliku da pokaže svoju snagu i svoju ispravnost. Kada bi ljude stvarno videli onakve kakvi jesu – ne bi se nikada mogli naljutiti, pogotovo zato što bi razumeli da smo iznutra svi opet samo ljudi.
Pre svega morate da shvatite da je uvreda samo pokazatelj vaše nečistoće iznutra. Ako to gledate iz druge perspektive pa shvatite da nije kriv onaj ko vas je povredio već da je on samo alat preko kog vas život dovodi u ravnotežu, sve će biti puno jasnije. Nikada ne zaboravite da je i onaj koji vas je povredio od istog tvorca kao i vi.
Ukoliko u ljudima vidite božansko – vaša logika će početi da se menja pošto više nećete biti vezani za ispravnost. Uvek se zapitajte šta iz takvih situacija možete da ponesete kao lekciju tj. šta kod sebe treba da promenite. Ne zaboravite da tako spašavate život i da postoji puno gori lek od uvrede.
Budite zahvalni ako ste dobili samo to. S druge strane, morate naučiti i da pravilno reagujete spolja. To ne znači da vaše reakcije ne sme biti. Ona mora biti u skladu sa time u kojoj meri je agresija bila usmerena prema vama. Spolja uvek treba reagovati na takav način da onaj ko nas je povredio shvati kako će njegova akcija imati reakciju. To je onda lekcija za oboje.
Naravno da ukoliko vas neko fizički napadne ne možete reagovati pasivnošću, tada reagujemo u skladu s napadom, ali iznutra nikada ne smemo dugo zadržavati agresiju i želju za osvetom jer tada to šteti našoj duši i menja se pogled na svet u kojem živimo. To je plodno tlo za razvijanje straha i želje da se oni koji su nas povredili „unište“.
U svakoj situaciji treba videti viši smisao, koliko god se situacija činila nelogičnom. To ćete moći samo onda kada shvatite da povređen može biti samo vaš ego i kako onaj ko vas je povredio ima najmanje veze sa tim. Svaka nelagoda je samo lek.
Ne zaboravite da je svako živo biće, svaki kamenčić i kapljica vode stvorena od istog izvora kao i mi i u konstantnom je kontaktu sa njim – tako da sledeći put razmislite pre nego nešto ili nekoga osudite ili se vidite ispravnijim jer ta ispravnost čeka na kraju i vas.
Izvor: atma.hr