Kada je 1830. godine Kneževina Srbija dobila unutrašnju autonomiju, ona je želela da ostavi orijentalno nasleđe za sobom i da se približava evropskim vrednostima. Tu se mislilo na privredu, finansije, trgovinu i arhitkturu.
Da se podsetimo da dinar kao valutu, pored Srbije, koriste i još neke države. Ime „dinar“ potiče iz perioda starog Rima, negde iz druge polovine 3.veka p.n.e., od latinske reči denarius. U pitanju je bio srebrni novac.
Rimski denarijus
Što se tiče srpskog dinara, prvi sačuvani pomen je iz perioda srednjeg veka, tačnije za vremena vladavine Stefana Prvovenčanog (dinastija Nemanjića). Srbija je imala dosta rudnika pa se novac kovao sve dok je postojala srednjovekovna država, do pada Srpske despotovine 1459. godine. Posle toga srpska valuta će čekati 19. vek, tj. borbu za obnavljanje novovekovne srpske državnosti.
U borbi za elemente državnosti knez Mihailo Obrenović je radio na stvaranju nacionalne valute. Ona će se i pojaviti 1868. godine sa njegovim likom, u apoenima od 1, 5 i 10 para. Po ugledu na srednjovekovnu Srbiju zakonom iz 1873. godine, 12. decembra proglašen je dinar kao nacionalna valuta. U opticaju se pojavljuje prvi put 1875. godine, sa likom kneza Milana, od srebra, u apoenima od 50 para, 1 i 2 dinara.
Pojava domaćeg novca bila je potrebna za stabilizaciju tržišta jer je na teritoriji Kneževine Srbije do tada cirkulisalo 38 različitih valuta. Sledeći korak u sređivanju monetarnog stanja bio je osnivanje Privilegovane Narodne Banke Kraljevine Srbije koja je otpočela sa radom 1884. godine.
Dinar će biti zvanična valuta i u Jugoslaviji, tokom čijeg postojanja je Srbija bila u njenom sastavu. Od ponovnog osamostaljenja Republike Srbije dinar ostaje zvanična valuta i do danas.
U 21.veku mnoge države su uzele kao svoju, zajedničku valutu Evropske unije pod nazivom evro. I kod nas se ona dosta koristi ali Srbija nije želela da se odrekne svoje tradicionalne nacionalne valute.
Foto: wikipedia