Nasilje i uvrede nisu ništa novo, ali brzi rast društvenih mreža u poslednjih nekoliko godina samo je stvorio novi kanal kojim mladi ljudi, lako, uz nekoliko tapkanja po tastaturi, skriveni iza maske, to sprovode. Internet je sa sobom doneo brojne pozitivne stvari i predstavlja moćno oruđe. Omogućio nam je brzu i laku komunikaciju, razmenu iskustava i pristup ogromnoj količini korisnih informacija. Ali kao i svaki moćni alat, i ovaj se može zloupotrebiti.
Nasilnik dobija dodatnu hrabrost jer ne mora da se suoči sa žrtvom licem u lice i često dobija (lažnu) pretpostavku da je potpuno anoniman. Žrtva, s druge strane, teško dolazi do izražaja, jer se napadaču obično pridruži određena grupa ljudi koji ga podržavaju ili samo žele da se šale na tuđi račun, a nisu svesni da se time pomažu u širenju mržnje. Koliko puta smo bili svedoci sajber nasilja na Fejsbuku ili Tviteru? Koliko puta smo čitali komentare ko je najgluplji, najružniji, i da ne nabrajam… Sve su češći snimci sa fizičkim nasiljem postavljeni na YouTube.
Rešenje je da se ne ignoriše problem, bilo od strane osobe koja je napadnuta, ili internet maltretiranja uopšte. Obrazovanje je potrebno mladim ljudima da nauče da se kontrolišu i da pametno koriste mogućnosti koje nude pametni telefoni i internet. Mnogi ne shvataju da neke reči zaista mogu nekoga da povrede. Ljudi moraju da shvate da ono što rade na mreži može imati ogromne posledice u stvarnom svetu.
Na osnovu svog individualnog karaktera, zavisno od individualnog profila mlade osobe u stvarnom i virtuelnom svetu, uznemiravanje koje se manifestuje onlajn ima različit uticaj na različite pojedince. Za jednu osobu, neprikladno izlaganje Internetu ne izaziva toliko uznemiravanja kao za drugu mladu osobu. S druge strane, sajber uznemiravanje može, ali i ne mora imati osnovu u stvarnosti mlade osobe. S jedne strane može pojačati uznemiravanje koje već postoji, s druge strane za one koji nisu toliko voljni da maltretiraju u fizičkom okruženju, internet smatraju pogodnim medijem za uznemiravanje.
Društveni mediji, prostor u kojem današnja omladina provode većinu svog vremena, omogućavaju stvaranje uvredljivih sadržaja koji se ponekad mogu usmeriti od jedne osobe do druge kako bi je povredili. Pored namernog kreiranja uvredljivih sadržaja, u digitalnom svetu se često dešava da se sadržaj koji pripada trećem licu pojavljuje i objavljuje bez dozvole nekog drugog, kao i deljenje podataka između određenih ljudi na račun tuđe šale, što se takođe smatra oblikom onlajn uznemiravanja.
Šala ili prava uvreda leži u nameri onoga ko je stvara. S druge strane, kakav će efekat imati na nas zavisi od naše osetljivosti, osećaja kompetencije, iskustva, snage i podrške da se bavimo onim što nas ponekad može zabaviti, a ponekad uznemiriti. Veoma je važno razmišljati o drugom kada šaljemo određene informacije putem mreže, ponekad je potrebno tražiti dozvolu, proveriti, čak i tražiti dozvolu da artikulišemo određene aspekte koji nisu naši, ali se odnose na druge.
Svi mladi su različiti i da zato jedni znaju kako i kome da se obrate za zaštitu kada se to desi, a drugi to ne znaju, ili osećaju izvesnu sramotu zbog sebe, tako da ih je „uznemirilo“ nešto što se naizgled „svima dešava“. Potrebni su programi za obrazovanje mladih ljudi da steknu veštine prepoznavanja i adekvatnog rešavanja sajber uznemiravanja. Takođe su potrebni programi za prevenciju i smanjenje samog uznemiravanja, kao i stvaranje mehanizama za rešavanje prijavljenih slučajeva.
Projekat podržala opština Bujanovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.