Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Ivanjdan.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista – 7. jula – i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja.
Šest meseca pre svog javljanja u Nazaretu Pesvetoj Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u jerusalimski hram se javio arhanđel Gavrilo.
Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je objavio začeće već stare i bezdetne Jelisavete, žene Zaharijeve, koji nije odmah poverovao reči anđela Gavrila. On je zato ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta. Tada je pri obrezivanju i davanju imena, Zaharije na daščicu napisao: “Jovan mu je ime”.
Tada mu se vratio govor.
Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je ubijen u vreme cara Iroda.
Desna ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda, čuva se kao najveća relikvija (uz deo Časnog krsta i mošti svetog Petra Cetinjskog) u Cetinjskom manastiru.
Sveti Jovan Preteča i Krstitelj jedna je od najčešćih krsnih slava u našem narodu. Današnji veliki praznik slavi se i kao dan kumstava i pobratimstava. U našem narodu i danas se kumstvo izuzetno ceni poštuje i često se kaže: Bog na nebu, kum na zemlji!
U crkvenom kalendaru današnji praznik obeležen je crvenim slovom, što znači da spada u red zapovednih praznika.
U našem narodu postoji mnogo verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom. Većina ima u sebi magijski cilj. Ivanjdan kao i Đurđevdan, prvenstveno su praznici koji slave vračare i one ne propuštaju svoju priliku da tada, u noćima magije naprave svoje obrede i čaranja.
Seoske vračare na ovaj dan beru razno bilje. Ubranih travki mora biti tačno 77 i još jedna, ali samo pola neke biljke. Ona služi bajalicama za lečenje nepoznate bolesti, ona koja nema ime. Smatra se da noć uoči Ivanjdana ima neobično jaku moć, naročito isceliteljsku, koja sa prvim zracima izlazećeg Sunca nestane.
Ali, ne nestane odmah sva podarena snaga, zadrži se i preko dana, uglavnom do samog podneva. Kod nas, u ljubavnoj magiji mišljenje je da se čarke najbolje prave uoči mladog petka.
Vlasi i Srbi u Timočkoj krajini, čim svane Ivanjdan, odlaze na livadu i zarivaju glavu u rosnu travu da bi obezbedili dobro zdravlje tokom cele godine.
U vinogradarskim krajevima se na ovaj dan ništa ne radi. Kaže se da i do sedam dana posle Ivanjdana vinogradi najbolje rastu jer ih čuva Sveti Jovan.
Veruje se da devojke noć uoči Ivanjdana treba da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac. Dok to čine, treba da pevaju pesme: „Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka“ ili „Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju“.
Venci od ivanjskog cveća se na današnji dan stavljaju na vrata kuća i tu treba da ostanu preko cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. Ubrano bilje se čuva kao lek protiv raznih bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva.
Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. juna treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.
- U prvi i poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik suđenika – još jedno od verovanja na Svetog Jovana.