Poznate su i kao Proštene poklade – Pročke, jer se na ovaj dan opraštaju svađe i uvrede. Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa.
Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Bele poklade – zadnji dan kada se jede mrsna hrana. Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta.
Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
Bele poklade se održavaju u Siropusnoj nedelji, a naziv su dobile po beloj hrani koja se tog dana služi na trpezi. Danas se jedu sir, jaja i mlečni proizvodi.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada. Mladići i devojke pod maskama i uz mnogo graje idu od kuće do kuće i zbijaju razne pošalice na opšte veselje ukućana i svih prisutnih. Nakon toga, domaćin treba da ih časti jelom, pićem ili nekom drugom sitnicom.
U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan. Bilo da verujete u ove običaje ili su oni za vas samo „bapske priče“, provedite ovaj praznik sa svojom porodicom i ljudima do kojih vam je stalo. Razgovarajte, šalite se i budite veseli. Videćete, u životu će vas pratiti samo sreća.