Jedno novije istraživanje objavljeno u oktobru u časopisu Journal of Experimental Child Psychology kaže da roditelji ne bi trebalo da koriste čak ni bezazlene laži u procesu vaspitavanja dece jer na taj način, dugoročno posmatrano, negativno utiču na psihološki razvitak deteta. Deca koju su roditelji lagali i pretili im da će ih odvesti policajac ili zla veštica ako ne budu dobri i ako ne urade nešto što se od njih očekuje lagaće te iste roditelje kada porastu, a i sve druge ljude oko sebe.
Iako zbog brzine učinka ovakve laži deluju primamljivo i služe kako bi se brzo otklonili problemi – umirilo dete koje na ulici plače jer želi novu igračku ili poslasticu, privolelo da doručkuje, ode na vreme na spavanje ili opere ruke pre jela, ipak na duže staze dokazano štetno utiču na razvitak ličnosti tog deteta.
Problem u ovakvom odnosu roditelja prema deci je u tome što im daju dvostruke i neusaglašene poruke. Govore im da je bitno da uvek kažu istinu i da je ružno lagati, da iskrenost treba ba bude najprihvatljiviji oblik ponašanja, a onda im svojim primerom pokažu nešto sasvim suprotno od vrednovanja istine. Na taj način pojam istine i morala postaje preterano fleksibilan i deca nauče da lažima i manipulisanjem postižu ciljeve u životu.
City Magazine