Prošlo je više od 30 godina od prvog prikazivanja filma Prljavi ples, a vremenom je pronašao svoje mesto među kultnim ostvarenjima, koja ne treba propustiti. Stoga, ukoliko pripadate mlađoj generaciji i niste imali priliku da pogledate ovaj mjuzikl, predlažemo vam da to učinite, a čitaocima koji jesu, da osveže gradivo. Prve asocijacije koje prate i sam naslov jesu sjajan glumački par, zatim soundtrack i neprevaziđene koreografije. Međutim, za ovaj film se vezuju i anegdote, a mi vam u nastavku donosimo neke od njih. Udobno se smestite i uživajte u ovom svojevrsnom vremeplovu…
Film je snimljen po istinitoj priči
Scenaristkinja i koproducentkinja filma Elenor Bergstin inspiraciju je pronašla osvrćući se na svoje adolescentsko doba i leta koja je provodila u predgrađu Njujorka Ketskil. Poput junaka Prljavog plesa, ova tada mlada dama učestvovala je na mambo takmičenjima, dok su njeni roditelji igrali golf. Finansijske prilike zahtevale su da se snimanje izmesti u Severnu Karolinu, koju verni fanovi i danas obilaze.
Glavni junaci ponovo su zaigrali zajedno
Patrik Svejzi i Dženifer Grej, koji tumače glavne uloge, prethodno su sarađivali u filmu Red Dawn, reditelja Džona Milijusa iz 1984. godine. Interesantno je da su prvobitno role ponuđene glumcima Valu Kilmeru i Biliju Zejnu, odnosno Sari Džesiki Parker, međutim zbog neosporne hemije između ovog dvojca, autori filma su se ipak odlučili za njih. Pored međusobnih razlika, vredi izdvojiti još jedan podatak – Dženifer Grej je zaigrala prvu glavnu ulogu uprkos razlici od 10 godina u odnosu na junakinju Bejbi.
Vremenski uslovi su bili otežani
Iako se radnja filma odvija u leto, kadrovi su snimani tokom jeseni i zime, što je iziskivalo snalažljivost set dekoratera, koji su imali težak zadatak. Bilo je potrebno stvoriti iluziju, te su farbali požutele listove u zeleno. Scena na jezeru deluje tako poletno i kao da je snimljena bez imalo napora, što je daleko od istine. Bio je oktobar, te je voda bila veoma hladna, što je prema rečima Svejzija dovelo do hipertermije. Reditelj je odlučio da ne zumira lica glumačkog para, jer su im usta poplavela od hladnoće.
Soundtrack je zavredeo Oskara
Kako je u pitanju mjuzikl, merilo vrednosti jesu melodije koje su doprinele okosnici priče. U pitanju su melodije muzičkih grupa Ronettes, the Contours, kao i pevača Otisa Redinga. Čuvena numera The Time of My Life autorima je donela Oskara 1988. godine. Zanimljivo je da izvođači Bil Medli i Dženifer Varnes nisu verovali u uspeh, i činilo im se da su naziv i tekst podjednako loši. Ipak, ispostavilo se da je upravo ova melodija i upečatljiva koreografija koja je prati ono po čemu je film prepoznatljiv. Dženifer Grej nije se osećala nimalo prijatno tokom snimanja scene, i nadala se da će uspeti iz prvog puta. Moramo priznati da je delovala veoma uverljivo, uprkos strahu.
Jedna od kultnih scena je zapravo nastala improvizacijom
Ukoliko ste odgledali film, sigurno se sećate probe plesne tačke, ali niste znali da je reč o improvizaciji na licu mesta. Dvoje glumaca tada puze jedno prema drugom, dok se u pozadini čuju zvuci pesme Love is strange, u izvođenju dua Mickey and Sylvia. Ideja je bila da se glumci zagreju, a na kraju je postala deo filma. Svi verni fanovi, ali i oni koji to nisu, nekada su naišli na ovaj kadar.
Čuvena replika nije trebalo da prođe montažu
Nobody puts Baby in a corner rečenica je koja nije naišla na odobravanje glavnog glumca, koji je izgovara. U jednom od intervjua, Patrik Svejzi otkrio je da mu je zazvučala glupo i neuverljivo, u čemu ga je Dženifer Grej podržala. Elenor Begrstin, međutim, zamolila ga je da replici pruži šansu, da je snimi, iako se najverovatnije neće naći u filmu. Sudbina ove scene slična je kao i u prethodnim pričama, odnosno vremenom je postala kultna, bez ikakvih očekivanja.