Čovek će možda za života proći bezbroj kuća ili stanova u kojima će živeti, ali uvek će poželeti da se vrati na jedno mesto.
Kada sam bila mala jedva sam čekala da odrastem, odem od kuće, započnem vlastitu karijeru i osnujem svoju porodicu. Tek tako, nisam uopšte cenila ono što sam imala kod svoje kuće. Verujem da su mnogi živeli kao ja i volela bih da neko ko je sada mlad i nezreo shvati koliko greši.
Dom je tamo gde je majka. Dom je tamo gde su roditelji i gde je čovek odrastao. Čovek može napraviti dom u raznim gradovima, u raznim zgradama ili naseljima… Može mu tu biti sjajno, može se osećati spokojno, udobno i zaštićeno, ali u dubini duše znaće da to nije “onaj njegov dom”.
Sada, kada sam uspešna žena koja ima razvijenu karijeru i svoju vlastitu porodicu, svako malo se vratim svojoj majci. I to ne samo da je obiđem, već i da prespavam dve, tri noći. Mnogi su me osuđivali zbog toga, smatrajući da imam probleme sa mužem.
Ali ja nisam imala nikakve probleme, moj muž je u potpunosti razumevao moju potrebu da se vratim povremeno kući gde sam odrasla u svoj mladalački krevet. Kad god mi treba vremena za odmor ili kad god se ne osećam dobro – to je moje utočište.
Ni dan danas moja majka nije dozvolila da se u mojoj mladalačkoj sobi išta promeni. Održava je čistom i uvek se raduje kada ću joj ponovo doći.
Jedna noć u mom pravom domu napuni sve moje baterije, a jutarnja kafa sa mojom majkom je odličan start svakog dana.
Nije sramota živeti sa roditeljima, nije sramota obilaziti ih i ići kod njih na konak. Sramota je zaboraviti odakle si potekao, gde si proveo dobar period života i gde si najviše suza ostavio. Kakvi god da su vaši roditelji, a ničiji nisu savršeni, važno je da se trudite da ostanete u dobrim odnosima.
Izvor: info-kutak.com / pult24.info