Neki ljudi su neprimetni, a neki upečatljivi i „magnetski“ privlačni. Harizma je u najvećoj meri van kontrole volje, ali se delimično može usvojiti i vežbom…
Glavna obeležja harizme
Harizmatici su uglavnom svesni svog snažnog uticaja na okolinu. Britanski psiholog i pisac prof. Richard Wiseman je proučio dve stotine učesnika državnog takmičenja „FameLab“.
Učesnici koji su skupili najviše bodova na testu u kom su upitani koliko uspešno prenose svoje emocije na okolinu postigli su i najbolji rezultat u osvajanju žirija svojom ličnošću.
Naučnici poput Wisemana tvrde da su otkrili najvažnija obeležja harizme. Dok je ovaj kvalitet teško definisati na svačije zadovoljstvo, lako ju je raščlaniti na sastavne faktore.
Prema Wisemanu, harizmatičan pojedinac ima tri bitne karakteristike:
- snagu emocija
- zaraznost emocija
- otpornost na tuđe emocionalne uticaje
„Kad ugledate čoveka koji poseduje harizmu, već i nesvesno oponašate njegove gestove i izraze lica. Na primer, redovno ćemo uzvratiti osmeh harizmatiku koji nam se nasmešio“, ocrtava Wiseman zarazni kvalitet emocija harizmatika.
Drugi psiholozi obeležjima koje navodi Wiseman dodaju potpunu uverenost u sopstvenu vrednost i važnost, veliku psihofizičku energiju i visoku toleranciju na stres. Harizmatici su toliko snažno uvereni u svoju posebnost da to uverenje prenose i na okolinu.
Velika energija im omogućuje da uporno i dugoročno rade na ostvarenju ciljeva, a tolerancija na stres im pomaže da se upuštaju u riskantne poduhvate uprkos opasnostima i preprekama. Psiholog Ronald E. Riggio, koji 30 godina proučava harizmatičnost, smatra da su govorničke veštine, optimizam i pozitivnost takođe sastavni delovi harizme. Piše Sensa. mondo.rs.
Velike političke vođe se u govorničkim nastupima često služe slikovitim izražavanjem, poput Martina Luthera Kinga i njegovog „I have a dream“ u govoru o jednakosti rasa. Jedno istraživanje je pokazalo da su američki predsednici koje su ispitanici u anketama ocenili harizmatičnim – Abraham Lincoln, Franklin Roosevelt i Ronald Reagan – u govorima su koristili dvostruko više slikovitih izraza nego njihove manje upečatljive predsedničke kolege, konkretno Herbert Hoover i Warren Harding.
Riggio je u jednom eseju ustvrdio da se harizma može svesti na niz emocionalnih i društvenih veština, koje omogućuju harizmatičnom pojedincu da snažno utiče na tuđe emocije. Prema Riggiju, harizmatik mora da poseduje izražajnost, pronicljivost i kontrolu i na emocionalnom i na društvenom planu.
Emocionalna izražajnost je sposobnost spontanog i iskrenog iskazivanja osećanja – ili barem uverljivo stvaranje takvog dojma. Zahvaljujući toj sposobnosti harizmatici prenose na okolinu svoja osećanje i raspoloženja. Uobičajeno je da izražavaju pozitivne emocije, ali mogu i razdražiti okolinu ako su sami uzrujani i ljuti.
Da li se rađamo harizmatični?
Emocionalna pronicljivost je sposobnost uočavanja tuđih duševnih stanja i prikladnog optimalnog reagovanja na tuđe emocionalne potrebe. Karizmatici su slavni po tome što ispravno „pogađaju“ šta njihova okolina oseća i želi te joj onda to i pružaju, uspostavljajući vrlo čvrste emocionalne spone sa svojom publikom. No, oprez – emocionalna pronicljivost nije isto što i osećajnost ili ranjivost. Harizmatični pojedinac mora da ima „radar“ za očitavanje i prepoznavanje tuđih emocija da bi mogao da im udovolji, ali ne mora i sam da proživi te iste emocije.
Emocionalna kontrola dopušta harizmaticima da prilagođavaju i doziraju svoj emocionalni izražaj – da prema potrebi aktiviraju svoj šarm, oduševljenje ili gnev. Svojstveno im je zadržavanje pribranosti u stresnim situacijama, čime pokazuju da su iznad problema i da vladaju situacijom. Društvena izražajnost je veština verbalnog ophođenja i sposobnost uvođenja drugih u komunikaciju. Reči harizmatika su pune energije, što takve osobe čini zanimljivim i uverljivim govornicima i sugovornicima.
Društvena pronicljivost je sposobnost čitanja i tumačenja društvenih situacija. Harizmatik pažljivo sluša, ili barem ostavlja utisak da pažljivo sluša. Mnogi od onih koji su se susreli s harizmatikom kažu da su imali osećaj da im se on u potpunosti posvetio i pružio im osećaj da su jedini na svetu. Konačno, društvena kontrola omogućuje harizmatiku da igra različite uloge i uklopi se u bilo koju okolinu.
Većina nas poseduje neka ili sva svojstva harizme, ali ne u dovoljnoj meri da bismo uspeli snažno da delujemo na okolinu. Kod harizmatika su sve navedene sposobnosti razvijene i uravnotežene. Pojedinac kod kog one nisu podjednako naglašene manje je uspešan u ophođenju s okolinom. Na primer, ko ima snažnu emocionalnu izražajnost, ali slabu emocionalnu kontrolu, biće okolini „teško probavljiv“, kao previše začinjeno jelo.
Kako se uči harizma…
Staro je pitanje kako nastaju harizmatični ljudi – rađaju li se s harizmom ili je stiču tokom života? Novija istraživanja tvrde da je deo harizmatičnosti urođen, dok se ostatak formira odgojem, obrazovanjem i drugim iskustvima. Iako malo ko u detinjstvu ima uticaj na sopstveni odgoj i obrazovanje, psiholozi tvrde da se neki aspekti harizme mogu steći, povećati i isklesati i u poznim godinama.
Stoga, nemojte očajavati ako zasad ne slovite kao harizmatik. Profesor Wiseman tvrdi da je uz pomoć treninga moguće steći 50 odsto harizmatičnih svojstava, preciznije onih koja su vezana uz držanje, slušanje, izražavanje, postavljanje pitanja i prenošenje ideja… Jednostavnim postupcima možete promeniti način na koji vas okolina doživljava i pribaviti ugled lokalnog harizmatika.
Izvor: Sensa.mondo.rs