Postoji li saradnja između porodice i škole?

• 

Roditelji se međusobno razlikuju ne samo po zanimanju, stečenom stepenu obrazovanja, već i po ličnom stavu i odnosu prema školi i detetu, njegovom razvoju i pristupu vaspitanju. Škola kao institucija čija je delatnost obrazovanje i vaspitanje dece zainteresovana je za postignuća svojih učenika. Obrazovno-vaspitni rad je složen proces u kome učestvuju mnogi faktori, a najvažniji među njima su roditelji i škola. Jedan od uslova za ispoljavanje pozitivnih efekata obrazovno-vaspitnog procesa je saradnja ova dva faktora.

Uočeno je da je uloga roditelja na postignuća dece u školi jako značajna. Stavovi roditelja su značajni jer oni predstavljaju refleksiju onoga što nastavnici rade u školi. Oni su indikator koji govori o potrebi za promenama i novinama, a sve to u cilju prisutnosti svih pokazatelja podrške učenicima i kontinuiranom doprinosu škole boljim obrazovnim postignućima učenika. Praksa takođe ukazuje da nivo obrazovanja roditelja ima važnu ulogu u školskom uspehu dece.

Brojna istraživanja su pokazala da socioekonomski status, struktura porodice, vaspitni stil roditelja, njihova uključenost u obrazovanje dece, očekivanja i emocionalna podrška, predstavljaju faktore porodične sredine koji doprinose pojavi školskog neuspeha učenika. Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da je nizak socioekonomski status u korelaciji sa suženim mogućnostima izbora škola, odnosno obrazovnim nejednakostima, školskim neuspehom, visokim rizikom od ranog napuštanja školovanja, nižim samopouzdanjem i višim nivoom školske anksioznosti koji vode ka nižem obrazovnom postignuću, nižim intelektualnim sposobnostima, slabije razvijenim akademskim i socijalnim veštinama.

Obrazovanje roditelja je značajno jer pokazuje koliko su roditelji osposobljeni da pruže pomoć učeniku u određenim školskim zadacima, kakvu vrednost pridaju obrazovanju, razvoju akademskih ciljeva, te na taj način deca generišu i imitiraju njihovo ponašanje. Veoma je važno i mišljenje roditelja o tome koliko saradnja roditelja i škole doprinosi ostvarivanju pozitivnih efekata u procesu vaspitanja i obrazovanja dece. Takođe i povezanost između saradnje porodice i škole i razvoja mehanizma kontinuirane podrške učenicima, bolje razumevanje značaja saradnje roditelja i škole sa ulogom koju ima u praksi, uz uvažavanje njihovih preporuka i saveta. Na taj način bi se pružila podrška u ostvarivanju vaspitne funkcije porodice.

• 

Postoje raznovrsne forme uključivanja roditelja u obrazovanje dece, odnosno u život škole, kao što su: angažovanost roditelja u aktivnostima odeljenjskih i školskih organizacija; praćenje rada i rezultata učenika; uključivanje u timsko rešavanje školskih problema; organizovanje zajedničkih akcija. Kao rezultat ovakve uključenosti roditelja u obrazovanje dece očekuje se bolje školsko postignuće učenika.

Deca čiji su roditelji angažovani i sarađuju sa školom imaju veće šanse da ostvare visoka postignuća i da urednije pohađaju školu, roditeljska participacija podiže detetovo samopouzdanje, dodatno ga motiviše jer roditelji pokazuju veru u dete i njegovo obrazovanje. Suprotan pristup roditelja može da ima negativne posledice, odnosno može da rezultira isključivanjem roditelja iz detetovog života što je neadekvatan pristup, posebno ako se ima u vidu da prisustvo i uključenost roditelja tokom odrastanja, pa samim tim i školovanja, predstavlja imperativ za uspešno vaspitanje dece. Ono što utiče na stepen uključenosti roditelja u školske aktivnosti deteta jeste i stil vaspitanja. Ukoliko roditelji pokazuju pozitivnu povezanost prema detetu ono postiže pozitivne rezultate i obrnuto, odbacivanje deteta vodi ka neposlušnosti i agresivnosti, a samim tim i školskom neuspehu.

Roditelji i nastavnici treba da sarađuju radi dobrobiti dece, odnosno, osnovni smisao saradnje porodice i škole jeste stvaranje što boljih uslova za razvoj dečje ličnosti u celini. Koliko će roditelji biti uključeni u rad škole zavisi od škole i nastavnika više od karakteristika porodice kao što su rasna i etnička pripadnost roditelja, njihovo obrazovanje, bračni status roditelja, tako da je otvorenost nastavnika za saradnju sa porodicom veoma značajan faktor u postizanju iste. Pokazalo se i da veći procenat roditelja sa višim nivoom obrazovanja češće pribegava ovoj saradnji u odnosu na roditelje nižeg nivoa obrazovanja.

Saradnja porodice i škole je neophodna za uspešnu realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka. Sarađujući sa porodicom škola bolje upoznaje učenike, njihove osobine, radne navike, sposobnosti, njihov položaj u porodici, mogućnost za izgradnju poverenja između porodice i škole. Poverenjem koje porodica ukazuje školi, a i škola porodici, moguće je delovati preventivno na neuspeh učenika. Uzajamni odnos ove dve institucije omogućava realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka, proširuju se i produbljuju znanja roditelja po pitanju obrazovne prakse.