Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković poručio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, da je negovanje uspomene na nevine žrtve jedan od osnovnih preduslova stvaranja društva zasnovanog na poštovanju pojedinca, njegovih prava, sloboda i različitosti.
Selaković je kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu rekao da kao izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ali i kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima čast da nakon 78. godina govori o padu ograde koja iza sebe krije najgoru ljudsku tragediju i najmasovniji zločin koji se ikada dogodio.
Danas se sećamo i glave spuštamo u počast svim žrtvama Drugog svetskog rata, Jevrejima, ali i Romima, i Srbima i svima onima koje je nacistička ruka povela putevima nasilja, užasa i stradanja samo zato što su pripadali drugoj naciji, veri, imali drugačiju boju kože, pevali ili igrali drugačije od svojih dželata, govorili drugačijim jezikom.
Brutalni zločin nad Jevrejima predstavlja najveći poraz čovečanstva u čitavoj njegovoj istoriji. Teško je shvatiti da je više od šest miliona nedužnih ljudi izgubilo živote samo zato što su pripadali drugom narodu.
Nepojmljivi zločini koje je nacistički režim izvršio nad Jevrejima u logorima smrti Trećeg rajha nije bio usamljen. Danas glasno govorimo i o zločinima koje je počinio ustaški režim nad 700 hiljada žrtava, srpske, ali i jevrejske nacionalnosti. Jasenovac stoji rame uz rame sa Aušvicom, Jadovno sa Treblinkom, Gradiška sa Dahaoum, Jastrebarsko sa Terezinom i Sremskom Mitrovicom. Govorimo o svim žrtvama Drugog svetskog rata koje su stradale od ruke nacista i njihovih sledbenika i pristalica, naglasio je ministar.
Selaković je podsetio i da je naša država i narod podneo veliku žrtvu tokom Drugog svetskog rata jer su bili na strani slobode i pravde.
Zato, sa ovog stradalnog mesta, poručujemo da zaborav i ćutanje nikada neće biti naše opredeljenje, naglasio je Selaković, dodavši da je ovo momenat kada moramo da postavimo i pitanje koliko je svet i koliko su ljudi naučili iz svojih grešaka. Jer svedoci smo da se pojedine zemlje i danas bore da zaustave veličanje nacizma kroz zabranu nacističkih komemoracija, poput one u Blajburgu, koju su vlasti Austrije morale zakonom da zabrane 2021. godine.
Selaković je tokom govora podsetio da i nakon skoro 80 godina postoji prekrajanje istorije te da je u jednoj nama susednoj zemlji, parlament odobrio obnavljanje nacističkog groblja, koje je samo nekoliko metara udaljeno od masovne grobnice gotovo devet stotina srpske dece ubijene 1942. godine na Kozari.
Srbija i srpski narod su kroz teška vremena koja su prebrodili naučili da mir i sloboda nemaju cenu. Danas je naša država, predvođena predsednikom Vučićem, zemlja koja ide napred, koja vodi mudru i državotvornu politiku. Država koja razgovara sa svima, ali koja ponosno čuva sopstvenu tradiciju i identitet. Srbija je danas zemlja koja se bori, zalaže i živi za mir, za stabilnost, koja poštuje tuđe, koja brani svoje.
Iako su Srbi mnogo puta kroz istoriju plaćali visoku cenu braneći svoju zemlju i svoja ognjišta, nažalost i danas svedočimo tome da se Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju sa najgorim terorom samo zato što žele da ostanu u svojoj državi u kojoj su i njihovi preci živeli vekovima unazad.
Selaković je podsetio i na nedavni događaj na našoj južnoj pokraini gde gde postoji veličanje nacističkih saradnika kao i na put kojim Srbija ide kada je obeležavanje stradalnih mesta našeg naroda u pitanju.
Podsećanje na žrtve nije samo poštovanje prošlosti, to je naša obaveza u budućnosti. Zato danas zvanična Priština, naočigled celog sveta koji ćuti, pokreće obnovu kuće osvedočenog nacističkog saradnika i jednog od stvaralaca 21. SS brdske divizije Skender Džafera Deve.
U isto vreme, naspram mesta gde niče savremeni Beograd, moderna Srbija, ovde na Starom sajmištu, mi obnavljamo Kulu nekadašnjeg koncentracionog logora u nadi da će to biti začetak velikog Memorijalnog centra. Na inicijativu tada predsednika Vlade Republike Srbije, a danas predsednika Republike Aleksandra Vučića, Srbija i naš narod su prvi u svetu koji su, ispunjujući i poštujući Terezinsku deklaraciju, doneli Zakon o obeštećenju i restituciji žrtvama Holokausta, koje nisu ostavile svoje naslednike.
Prvi u svetu, baš kao što smo među prvima u svetu bili oni koji su podržali Balforovu deklaraciju koja je priznala pravo jevrejskom narodu na sopstvenu državu. Ta Terezinska deklaracija nosi ime po mestu u kome su u Prvom svetskom ratu stradali Srbi, a u Drugom svetskom ratu stradali Jevreji. Ne postoji velika razlika između ovih događaj, suština je ista. Mnoge fabrike smrti, koje su bile isključene i ugašene 1918. godine, od Dahaua, Mauthauzena, Terezina, samo su uključene, krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina prošlog veka.
Na inicijativu predsednika Republike Srbije i predsednika Republike Srpske, u Donjoj Gradini ćemo zajedno sa Republikom Srpskom graditi Memorijalni kompleks posvećen žrtvama Jasenovca, podjednako i Srbima, Romima i Jevrejima. Ali ćemo to isto uraditi i ovde u Beogradu.
Uspomena na nevine žrtve Holokausta, zaštita mesta stradanja i temeljno istraživanje tog stravičnog posrnuća ljudske rase, nije samo naša obaveza prema svakoj žrtvi, već i jedan od osnovnih preduslova stvaranja društva zasnovanog na poštovanju pojedinca, njegovih prava, sloboda i različitosti.
Da se Holokaust nikada ne ponovi! Večna slava svim žrtvama!“, istakao je Selaković.
Foto: minrzs.gov.rs