Pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti, Veliku subotu. Nakon Velikog petka kada je Isus Hrist razapet na brdu Golgoti, ovo je drugi dan žalosti, Velika subota je prema verovanju dan koji je Isus Hrist proveo u Hadu, podzemlju, i zbog toga se provodi u molitvi i tišini.
Smatra se da je u njoj hrišćanski Spasitelj usnuo, uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana. Tada vernici celivaju plaštanicu koja se na Veliki petak svečano iznosi ispred pravoslavne oltare.
Današnji dan je i dan kojim se završava Veliki post.
Kao i za ostale važne dane, i za ovaj dan postoje narodni običaji i verovanja.
Na veliku subotu ne bi trebalo raditi u polju, a trebalo bi izbegavati i ručne radove. U nekim delovima Srbije ovaj dan služi za farbanje jaja, priprema se hrana, završavaju se poslovi koji su potrebni za doček sutrašnjeg praznika. Ne bi se trebalo veseliti, već dan provesti u tišini i molitvi.
Prema verovanju, na Veliku subotu je preporučljivo da se učini neko dobro delo kako bi krenuo napredak.
Ovaj dan je poznat i pod drugim imenima kao što su Dugačka subota, Strašna subota ili Zavalita subota. Ova imena vezuju se za velike muke koje je Isus Hrist doživeo prilikom svog raspeća.
Velika subota označava završetak starog veka i početak novog veka, tačnije početak Hrišćanske ere. Na ovaj način Isus je uspeo da pobedi smrt i otvori put a spasenje vernika.
Vasrkšnjom liturgijom koja se održava u ponoć završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.
I B S