Batori i sar., (2020:105) ističu da digitalno nasilje ,,predstavlja takav oblik nasilja u kojem su žrtve izložene nasilju putem interneta i sprovodi se putem različitih eektronskih medija, kao što su elektronska pošta,SMS poruke, društvene mreže, forumi isl.“ U odnosu na tradicionalne oblike nasilja koje se odvija ,,licem u lice“ kod digitalnog nasilja nasilnik je najčešće anoniman i skriva se iza lažnog imena, izmišljene elektronske pošte ili profila na društvenim mrežama.
Sa datim definicijama slaže se grupa autora Smith et al., (2013) i ističu da sajber maltretiranje predstavlja agresivni čin, odnosno ponašanje korišćenjem elektronskih sredstava od strane pojedinca ili grupe više puta protiv žrtve koja se ne može odbraniti. Prema tome digitalno nasilje predstavlja sistematsku zloupotrebu moći koja se dešava korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija.
U zemljama sa velikim brojem korisnika interneta, sajber maltretiranje je brzo dobilo status epidemije.. Npr. postoje sajtovi na kojima vršnjaci glasaju za najružniju i najdeblju devojčicu u školi. Pored toga, društvene mreže se koriste za promovisanje nasilja. Takođe, YouTube se koristi za promovisanje mežusobnih razmirica odreženih bandi isl. Prema podacima nacionalnog saveta za prevenciju kriminala, polovina američkih tinejdžera je ili su bili žrtve sajber maltretiranja. Naime, čak 81% ispitanika smatra da je sajber maltretiranje zabavno (Ružić, 2011).
Zabrinjavajuća je činjenica da deca vrlo brzo poveravaju svoje lične podatke strancima. Čak 31% dečaka i 27% devojčica uzrasta od 9 do 15 godina ostavljaju svoje lične podatke na internetu (mejl adresa, broj telefona, čak i adresa stanovanja). Upravo otkrivanje ličnih podataka može dovesti dete u fizičku opasnost (Ljubojev i sar., 2019). I pored toga što za većinu onlajn servisa postoji formalno propisana donja uzrasna granica (13 godina za Facebook, Instagram, Twiter, Viber) veliki broj dece počinje da ih koristi na mlađem uzrastu (Aleksić-Hil i Kalanj, 2018).
Kako ističe Ševčikova i sar., (2012, prema Balta 2019) digitalno nasilje koje je povezano sa školskim kontekstom ima značajnije negativne posledice po dete. Naime, dete posmatra nasilje izloženo od strane vršnjaka iz škole kao teži oblik nasilja nego ukoliko doživi digitalno nasilje u virtuelnom svetu od strane osoba koje ne poznaje.
Dakle, možemo reći da digitalno nasilje predstavlja epidemiju savremenog doba. Sve brži napredak i razvoj u svetu tehnologije omogućava svakom pojedincu da u bilo koje vreme i na bilo kom mestu može da prisupi internetu i koristi se njime. Kao takva digitalna tehnologija je danas dostupna deci, pri čemu je granica prvog korišćenja digitalne tehnologije od strane deteta sve više smanjuje. Dakle, deca još od najranijih uzrasta upoznaju virtuelni svet. Na taj način upravo još na mlađim uzrastima deca su izložena digitalnom nasilju.
O digitalnom nasilju možemo govoriti kao o zloupotrebi digitalne tehnologije sa namerom da se nekome direktno ili indirektno nanese šteta, odnosno da se neko povredi. U odnosu na tradicinalno nasilje digitalno nasilje je donekle ,,neopipiljivo“, jer se dešava u virtuelnom svetu, ali prema određenim karakteristikama i znacima možemo uspešno prepoznati ovaj vid nasilja i preduzeti određene preventivne i interventne mere.
LITERATURA:
- Batori, M., Čurlin, M. i Babić, D. (2020). nasilje putem interneta među adolescentima. Zdravstveni glasnik, 6 (1), 104-114.
- Smith, K.P, Steffgen, G. (2013). The nature of cuberbuilying and in international network. Cuberbuilying through the new media. London and New York: Psychology Press, 3-21.
- Ružić, N. (2011). Internet i video igre: uzročnici povećane agresivnosti među mladima, Medijske studije, 2 (3-4), 16-28.
- Ljubojev, N., Glusac, D. &Radosav, D. (2019). PRECONDITIONS OF DIGITAL VIOLENCE AT PRIMARY SCHOOLS. DAAAM International Scientific Book, 1-16.
- Aleksić-Hil, O. i Kalanj, M. (2018). Vršnjačko nasilje i mentalno zdravlje. Psihijatrija danas, 50(1), 59-66.
- Basta, S. (2019). Elektronsko nasilje na društvenim mrežama među deom i adolescentima, Sarajevo: Filozofski fakultet.
Projekat podržala opština Bujanovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.