Roditelji danas žive u modernom društvu 21. veka koje zahteva od njih velika odricanja. Obaveze koje moraju izvršavati svakoga dana sputavaju ih da više vremena posvete svojoj deci. Tako su današnja deca uglavnom prepuštena sami sebi, sami rade domaće zadatke, prevazilaze svoje probleme posle škole. Zbog svega navedenog većina roditelja retko posećuju školu i interesuju se za svoje dete.
Stavovi roditelja su veoma bitni jer oni predstavljaju povratnu informaciju o tome šta nastavnici rade u školi. Oni su pokazatelj koji govori o potrebi za promenama i novinama, a sve to u cilju prisutnosti svih dokaza podrške učenicima i konstantnom doprinosu škole boljim obrazovno-vaspitnim postignućima učenika.
Mnoga istraživanja su pokazala da socioekonomski status, struktura porodice, vaspitni stil i pol roditelja, njihova uključenost u obrazovanje dece, očekivanja i emocionalna podrška, predstavljaju faktore porodične sredine koji doprinose pojavi školskog neuspeha učenika. Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da zbog niskog socioekonomskog statusa u korelaciji sa suženim mogućnostima izbora škola, odnosno obrazovnim nejednakostima, školskim neuspehom, visokim rizikom od ranog napuštanja školovanja, nižim samopouzdanjem i intelektualnim sposobnostima, slabije razvijenim socijalnim veštinama, dolazi do slabijih postignuća učenika.
U ovakvim slučajevima svest roditelja je značajna jer pokazuje koliko su roditelji osposobljeni da pruže pomoć učeniku u određenim školskim zadacima, kakvu vrednost pridaju obrazovanju, i na taj način deca generišu i imitiraju njihovo ponašanje.
Kroz međusobnu saradnju škola bolje upoznaje učenike, roditelji bolje upoznaju rad škole, a sve to izgrađuje poverenje između roditelja i škole. Obostrani odnos omogućava bolju realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka, a ujedno proširuju se znanja roditelja o školskoj praksi.
Roditelji su ti koji najbolje poznaju svoje dete, ali nastavnici imaju uvid u drugu stranu detetove ličnosti, u poziciji su da objektivnije sagledaju učenika, tako da bi za učenika bila veća korist zajedničkog rada nastavnika i roditelja.
Roditelji sa pozitivnim stavom o školi obično su aktivno uključeni u život i rad škole, pružaju veću podršku svojoj deci i efikasnije ih navikavaju na školske obaveze i prihvatanje odgovornosti učenika.
U životu deteta na prvom mestu su roditelji kao primarni učitelji. Uz pomoć njih deca stiču razna znanja i sposobnosti potrebne za aktivan pristup u društvenu sredinu. Porodica je osnovna ćelija društva. Ako ona funkcioniše dobro onda će i celo društvo funkcionisati. Svaka društvena promena ima uticaja i na vaspitanje i na obrazovanje.
Na kraju možemo zaključiti da je potrebno posvetiti više pažnje saradnji sa roditeljima, saslušati njihove stavove, jer je to veliki izazov koji utiče na obrazovno-vaspitna postignuća dece.
Projekat podržao grad Vranje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.