Zašto sve više mladih ljudi ulaže u dobar fizički izgled, ako je opštepoznato da je mladost sama po sebi lepa? Kako se odupreti porukama koje kažu da moraš biti savršen?
Savremeno društvo nameće trendove, a tinejdžeri, nedovoljno zreli, prilagođavaju se na sebi svojstvene načine. Neki pokleknu, pa požure da promene na sebi ono što im se ne sviđa, a poneki odolevaju, poučeni iskustvom starijih koji svojim primerom pokazuju da je najbitnije prihvatiti sebe.
Kako se postaviti, kada su nam usluge estetske medicine sve dostupnije, a sama estetska hirurgija mnogo uznapredovala? Gde je mera, kada su korekcije lica i tela u pitanju i zašto lekciju o verovanju prirodi i njenoj kreaciji treba da nauče svi tinejdžeri, kako u odraslom dobu ne bi bilo kasno za to?
Društvene mreže diktiraju popularnost
Biti tinejdžer nikada nije bilo teže ni stresnije, jer skoro svaki mladi čovek danas ima bar jednu društvenu mrežu. One, same po sebi nisu loše, ali ih treba obazrivo koristiti. Na njima se upravo stvara slika o sebi i dobija ili ruši stečeno samopouzdanje. Zbog toga je kontrolisana upotreba društvenih mreža, poput Instagrama, Fejsbuka, Tiktoka ili Jutjuba jedan od preduslova da se postavi granica između stvarnog i izmišljenog sveta.
Mladi ljudi su i više nego skloni da upadnu u zamku i poveruju da je život na društvenim mrežama stvaran (to što je retkima uspelo da im to bude posao, nije izgovor). Po posledicama koje one mogu imati po psihičko zdravlje, svakako jesu i više nego prisutne, ali samo kao otežavajuća okolnost. Da se razumemo, izloženost društvenim mrežama može puno značiti kada su socijalni kontakti u pitanju ili reklamiranje bloga koji pišete, ali one svakako otvaraju i brojne mogućnosti za negativne konotacije.
Samo pravi srećnici među mladima nisu iskusili digitalno nasilje i bili podvrgnuti različitim oblicima maltretiranja na mrežama, od ignorisanja, preko uvredljivih komentara ili uznemirujućih sadržaja u inboksu. To ume da se odrazi vrlo negativno na njihovo psihičko stanje. Mnogi od njih se tada ili povlače ili postanu anksiozni i blago depresivni, sa željom da zauvek napuste svet društvenih mreža, što uopšte nije lako.
Kako su već zagazili u ozbiljnu zavisnost od društvenih mreža, to nije jednostavno sprovesti u delo, pogotovo bez pomoći odraslih, bilo porodice ili terapeuta.
Bubuljice nisu za pokazivanje
Najveći broj tinejdžera krije ono zbog što je vrlo česta pojava u ovom uzrastu, a to su bubuljice. Problem zvan acne vulgaris pogađa u nekom periodu sve tinejdžere u manjoj ili većoj meri. U pubertetu, to nije ništa neobično, jer je to osnovna karakteristika ovog životnog doba. Zna se da ih svi imaju, pa su i pokušaji da se sakriju utoliko smešniji, a neretko budu prava katastrofa za ukoliko se da prepravljanjem fotografije pretera.
Popularno retuširanje fotografija briše nedostatak, a široj ili užoj publici se šalje poruka da bubuljica nema! Nesvesni da problem i dalje postoji na njihovom licu, privremeno odustaju od rešavanja bubuljica, jer je bar nakratko zadovoljena potreba da se bude savršen.
Bubuljice na ovaj način ne nestaju, ali je malo lakše nositi se sa njima, pogotovo ako treba zadiviti na društvenim mrežama nepoznate ljude, jer oni neće nikada ni otkriti pravu istinu! Sa onim poznatima je malo teže, ali tu već ne pomažu filteri.
Lepota provučena kroz filter
Interesantno je da većina tinejdžera želi da izgleda zrelije nego što jeste, potpuno nesvesni da će celog života biti odrasli i ozbiljni. Za to su, takođe, krive društvene mreže, jer se na njima nameću nedostižni standardi lepote.
Povučeni trendovima, mladi su apsolutno nesvesni da danas skoro svaki mobilni telefon ima filtere i da izgled u stvarnosti najčešće malo ima veze sa fotografijama na društvenim mrežama. Gotovo svi će se na mrežama predstavljati savršeno, pokazujući samo svoje dobre strane, dok će se nedostaci sujetno gurati pod tepih.
Da tinejdžeri žele da budu stariji nije nikakva novina, jer su oduvek mladi ljudi težili da se što pre uključe u svet starijih. Međutim, problem se javlja kod onih koji to žele da postignu na „nedozvoljene“ načine. Kod devojčica je to upotrebom šminke, farbanjem kose, nadogradnjom noktiju, potamnjivanjem kože, a sve zbog pogrešnog tumačenja lepote, koji vide na društvenim mrežama.
Na stranu sve to, treba se osvrnuti na činjenicu da svi ulepšavaju svoje fotografije, a samim tim i živote na društvenim mrežama. To sasvim sigurno radi onaj deo mladih koji nema dovoljno novca za stvarne korekcije.
Ono što je još primetno, to je da se masovno upoređuju i svi rade apsolutno isto. Nema autentičnosti, već podsećaju jedni na druge. Nema inovativnosti, slobode u izgledu, razmišljanju, kretanju.
Retkost je da se nedostaci pokazuju, a ako to i neko radi, isključivo želi da podigne svest o preterivanju u savršenstvu na društvenim mrežama.
Šta se najčešće krije?
Ožiljci i fleke sa lica se brišu
Ono što „boli“ tinejdžere su i ožiljci, odnosno fleke od bubuljica. Oni su, možda, još problematičniji, jer njihovo „pravo“ uklanjanje uopšte nije lako. Šta više, zahteva mnogo više sredstava, nego samo lečenje bubuljica, jer su metode za njihovo rešavanje hemijski piling, laser i sl. Svakako, to je nešto što treba prepustiti kozmetičarima, a neretko i dermatolozima. Iziskuje i novčana sredstva koja su tinejdžerima ograničena, pa i ne čudi što sve više njih stvar rešava kroz dva ili tri poteza prstom u fotošopu.
To kratkoročno daje rezultate, ali na duge staze nije dobro, jer se mladi sve više poistovećuju sa slikom koju šalju. To povlači i činjenicu da će se teže miriti da tim da u stvarnosti, ipak, ne izgledaju tako. Posledice mogu biti ozbiljne, počev od negativnog “samogovora” do depresivnih misli i razvijanja raznih poremećaja.
Sve je veći broj mladih koji razmišljaju o estetskim korekcijama, pa ne čudi što se za osamnaesti rođendan uglavnom traže silikonske grudi ili korekcija usana.
Estetski zahvati u adolescenciji
Povučeni fotografijama koje viđaju na društvenim mrežama, mladi formiraju pogrešnu percepciju o svom telu i teže savršenstvu. Obzirom da je telo u procesu rasta i razvoja (prolazi kroz promene), isto je nemoguće dostići. Prosto, nije ni realno sa toliko godina izgledati tako, ali treba to objasniti izuzetno mladim ljudima.
Primećujući da samo „naprednije“ mlade devojke i momci postaju popularni, veruju da će im poneka korekcija pomoći da izgledaju privlačno. Ovde primećujemo potpuno odsustvo poverenja u prirodni proces rasta i sazrevanja i činjenice da fizičko telo završava sa procesom razvitka tek oko dvadeset pete godine, na šta ih dobri estetski hirurzi verujemo upozoravaju. Ali, ni to često nije dovoljno i ne daje rezultate!
Ono što se najčešće koriguje i stvara ozbiljan kompleks mladima su obrve, usne, jagodice i nos. Obrve se tetoviraju, a ostatak lica prepravlja hijaluronskim filetima, jer se propagira da su savršeno bezbedni za upotrebu. Stoji da je tako, ali se ne preporučuje korišćenje na mladoj koži lica. Ipak, ovo sve čak i ne spada u „prave“ korekcije.
Nešto nesigurniji, idu mnogo dalje, pa zaista odlaze pod nož, ugrađuju silikone u grudi, zadnjicu ili usne, bez trunke razmišljanja o posledicama ili činjenici da se trend menja. Ono što je trenutno isto jako popularno jeste operacija smanjenja želuca kod gojaznijih.
Sve ove intervencije imaju jedan zadatak, a to je da pošalju jasnu i nedvosmislenu poruku: Vrediš samo i isključivo ako si lep!
Lepota kao imperativ
Biti lep je u današnje vreme dostignuće.To je parola koja se šalje mladima. Lepota košta i može je imati samo onaj ko može da je priušti. Fizička lepota obavezno ide uz uspeh, zadovoljstvo i beskrajnu sreću. Bez dobrog izgleda nema zdravlja, sreće i ispunjenog života, kome težimo svi.
Koliko su ove tvrdnje opasne?
Toliko, da su mladi potpuno sluđeni, da više ne mogu da se odupru ovim shvatanjima. Čak i na nesvesnom nivou, prave svoje životne izbore u skladu sa tim. Na stranu što oko sebe stalno dobijaju potvrde za ovakva razmišljanja od strane medija, profesora, roditelja i vršnjaka.
Veliki zadatak na porodici
Poznato je da je uticaj porodice u ovom periodu dosta slabi u odnosu na pojedinca, a da vršnjaci postaju najbitniji faktor u kreiranju njihove stvarnosti. Dobra prihvaćenost od strane društva je osnova da se tinejdžer oseća dobro. Ipak, daleko bolje će odbijanje prihvatiti neko ko je izgradio samopouzdanje do tada, nego neko ko kroz društvo traži potvrdu. Retki imaju tu sreću da budu prihvaćeni odmah na početku, već se za “status” u društvu treba izboriti.
Svakako, ne treba očajavati, već mlade učiti strpljenju, radu i upornosti, jer život pre ili kasnije postavlja stvari na svoje mesto. Pubertet će proći, a telo pre ili kasnije uspostaviti toliko željeni balans.
Mladalaštvo jeste jedan od najizazovnijih perioda u životu svakog pojedinca, a navike koje se tada steknu izuzetno važne za budući život, ali ne i presudne. Zbog toga je važno u pubertetu izdržati i stoički se izboriti sa izazovima, kojih zaista u vezi fizičkog izgleda ima previše.