Sada, aprila 2020. godine (dok traje planetarni napad koronavirusa), sedim na istoj lokaciji kao i onda – 1999. (kad je počelo bombardovanje). Pošto sam preživeli ( granate, a bez struje, vode, grejanja, telefona, pošte, hrane, škola, odeće, obuće, institucija, kretanje kao životna lutrija: ogromna mogućnost da te pogodi granata). Moji prijatelji misle da za savladavanje straha imamo metodu koja može pomoći da i sada živimo usvajajući pravila nove normalnosti.
Ali, ova sadašnja neman ima drugačije elemente. Istina, mi smo neprijatelja još onda (1999.) nazvali Nevidljivim, a sada ceo svet koristi taj naziv kao kvalifikaciju koronavirusa. Danas može biti smrtonosno sve čega se dotakneš, ono što udahneš, ono gde hodaš, ono što razmenjuješ, ono što kupuješ… Dakle, SMRTONOSNA PRETNJA NEVIDLJIVOG NEPRIJATELJA onda, SMRTONOSNA PRETNJA NEVIDLJIVOG NEPRIJATELJA sada.
S tim što sada imamo otvorene prodavnice i visoko razvijenu tehnološku mogućnost komunikacije sa celim svijetom. Sličnost u tome što se i sada sve preokrenulo za 24 sata, na naše oči, kao i onda. Ali mi smo, građani Srbije, onda razvili novi način življenja, kao poseban pokret otpora. Sada vidimo milione duhovitih i kreativnih video radova o tome kako ljudi širom sveta spašavaju sebe i porodicu u izolaciji, raznim ininovacijama, radovima i online posetama muzejima, kursevima, vežbama, festivalima, galerijama, bibliotekama.
Onda sve to nismo mogli od kuće, nego smo smrtonosnim ulicama trčali na filmski festival, pozorišne predstave pod bakljama, gradili kuću u stvarnim proporcijama, gledali skulpture od žice postavljene preko planina, sadili bašte za preživljavanje, pronalazili vodu i pravili struju u gradu u kojem nema ni vode ni struje… Sada se jednim klikom otvara celi virtualni svet, i nisi sam. Onda je za sve što smo radili trebalo ogromno vreme i trud.
Ali, mi smo onda pobedili! Danas, 2020. godine, građane Srbije, GENERACIJU 1999 konačno nazivam Generacijom Pobednika. Mi smo pojedinačno i kolektivno savladali strah, preživeli i potrebu za kulturom (u svim njenim oblicima) razvili kao nasušnu potrebu. Danas širom planete svi pokazuju tu istu nasušnu potrebu – umetnici, kreativci, pisci, kao i obični građani, studenti, đaci i ostali – iskazuju neverovatne talente kroz potrebu za nastavkom života i za kulturom, koja je i garancija mentalnog opstanka.
Danas kažem da ćemo Umeće opstanka, naš vodič iz onda,ubrzo postaviti na Internet nadajući se da će delovati inspirativno i da će ga ljudi čitati kao PISMO OHRABRENJA i dokaz da GRAĐANI mogu pobediti ekstremne situacije. U osnovi je individualna, a potom i kolektivna Filozofija adaptiranja na novu normalnost. A to uključuje sabranost, fokus i poštovanje pravila neophodnih za pobedu nad Nevidljivim neprijateljem. A i u tim ćete pravilima sigurno naći neslućene mogućnosti života koje ohrabruju i osiguravaju pobedu i ovoj situaciji, 2020. godine. GENERACIJA 1999 je dokaz da je ekstremnu i dotad nepoznatu situaciju moguće savladati, sačuvati mentalno zdravlje i ostati čovek.
Autor bloga, naš čitalac: Slavoljub Stošić