Porodica i porodično vaspitanje predstavlja neophodan uslov za razvoj dece. Budući da živimo u savremenom svetu koji karakteriše brzi razvoj nauke, tehnologije, ubrzan tempo života i rada, uloga porodice postaje veoma važna. Potrebno je da porodica prati zahteve koje pred nju stavlja društvo i da detetu obezbedi socio-emocionalnu stabilnost i nesmetan razvoj.
Jedan od uslova za ispoljavanje pozitivnih efekata vaspitno-obrazovnog procesa jeste saradnja porodice i škole. Ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada pored saradnje podrazumeva i zainteresovanost roditelja za neki od oblika saradnje, od koje zavisi ishod saradnje između porodice i škole.
Kao što nije moguće živeti, a sa drugim osobama ne komunicirati, tako nije moguće i ne sarađivati. Takav je slučaj porodice i škole. Čoveka na saradnju upućuje društvo, kultura, socijalna priroda. Ni škola ni porodica ne mogu biti jedini faktori vaspitanja. Saradnja predstavlja zajednički rad sa nekim u cilju postizanja uspeha.
O saradnji porodice i škole razgovaramo sa Florijanom Arifijem, roditeljem učenika u Stručnoj školi ,,Sveti Sava“ u Bujanovcu.
Da li postoji saradnja između Vas i škole/nastavnika? Koji oblici saradnje su najviše zastupljeni?
‚‚Naravno da postoji saradnja sa školom. Vrlo često nastavnici koriste različite oblike saradnje. Tu su roditeljski sastanci, kao najčešći oblik saradnje zatim razgovori telefonom, uglavnom oko opravdavanja izostanaka ili oko eventualnih poteškoća u školovanju mog deteta.’’
Da li i na koji način Vam saradnja sa školom pomaže?
‚‚U svakom slučaju olakšava sam proces obrazovanja. Kontinuiranom saradnjom može da se utiče na smanjenje broja negativnih ocena i izostanaka. Takođe imam i bolji uvid u ponašanje deteta u školi i za vreme časova.’’
Koliko često prihvatate savete/kritike koje su upućene na račun Vašeg deteta? Da li uvažavate savete nastavnika?
’’Sama saradnja podrazumeva spremnost na uvažavanje. Prihvatam savete, konsultujemo se oko rešavanja eventualnih problema, svako ima slobodu da iznese svoje mišljenje.’’
Šta po Vama otežava saradnju?
’’U suštini kada sami roditelji nemaju saradnju sa svojom decom. Ne razgovaraju, ne postoji međusobno poštovanje. Neusaglašenost slobodnog vremena (roditelja i nastavnika), nezainteresovanost i ubeđenost roditelja da je njihovo dete besprekorno i nepogrešivo, velika očekivanja od roditelja. Ne trebamo zaboraviti činjenicu da škola pored obrazovne ima i vaspitnu funkciju i ne treba se sve očekivati od roditelja.’’
Na koji način se saradnja može poboljšati?
’’Konstantnim animiranjem roditelja i podizanjem svesti o neophodnosti i pozitivnim efektima koje saradnja sa sobom nosi. Jedan od dobrih načina je Savet roditelja. Takodje olakšavajuća je okolnost ukoliko učenik i roditelji shvate da saradnja služi njegovom dobru i da on uvidi rezultate te saradnje kada dobije neki nagradu ili pohvalu.’’
Obrazovno-vaspitni proces je veoma složen proces na koji utuče više različitih faktora među kojima su porodica i škola. Da bi se dete pravilno razvijalo neophodna je saradnja između ova dva ključna faktora. I porodica i škola na svoj način doprinose ostvarivanju krajnjeg cilja vaspitanja. Ono što se navodi kao razlika između vaspitanja u školi i porodici je ta što je vaspitanje u školi organizovano, namerno i planski vođeno, dok porodično vaspitanje sprovode roditelji bez nekog posebnog stručnog znanja.
