Svuda oko nas je finansijska i ekonomska kriza. Strah od nezaposlenosti, neizlečive bolesti, nesreće, prerane smrti i drugih nevolja…. Sve liči na neku buku koja nas nosi, a ne znamo kuda. „Potreban je novi način razmišljanja da bi čovečanstvo opstalo“ (Albert Ajnštajn). U potpunosti se slažem sa ovom izrekom, ali kada kažemo ljudskost, to izgleda tako ogromno i nedostižno. Čini mi se zamornim već u prvom koraku da uradim nešto za celo čovečanstvo. Osećam se bespomoćno na tu pomisao.
Ono što mogu i za šta imam snage je da za sebe počnem da razmišljam drugačije. I svako od nas ima tu mogućnost. A ono što nam svima treba zajedničko je naš lični OPTIMIZAM. Sama reč optimizam potiče od latinske reči „optimum“ što znači „najbolji“. To je vera u najbolje za sve na celom svetu. Neki teoretičari kažu da je optimizam u principu apsolutni dokaz življenja.
Ako smo optimisti, više verujemo svojim osećanjima nego razumu. Naš razum navodi situaciju, a osećanje nam pomaže da se nosimo sa situacijom. A ako kažemo da je definicija optimizma vera u dobar rezultat, onda možemo imati prostora da mislimo da je svaka kriza, nezgoda, tuga… nudi jednu šansu za promenu, za novu orijentaciju. Optimista je uveren da, iako je situacija veoma teška, ona ne može trajati večno. I upravo to uverenje da loše mora da prođe i da će opet biti bolje je osnova za pozitivne promene.
Ako smo optimisti, onda nismo pasivni, već sa pozitivnom energijom koja nas pokreće, aktivniji smo, motivisaniji i imamo snage da gledamo napred. Naravno, situaciju u kojoj se nalazimo ne možemo promeniti preko noći. Niko nam ne može obećati da nam se neće desiti ružne stvari. Život je jednostavno kombinacija dobrog i lošeg, kombinacija smeha i bola. Kao što postoje dan i noć. Ako ne prepoznamo loše, ne možemo prepoznati dobro i obrnuto. Ne možemo dozvoliti da nas ta reč života nosi. Na nama je da učimo, da plivamo, da naučimo da živimo. Samo optimističnim razmišljanjem i gledanjem na život možemo prevazići naše krize. Svi mi nosimo tu snagu u sebi, samo treba da otvorimo put da se ona razvije.
Koliko god to čudno zvučalo, ako smo optimisti, stvaramo sebi priliku da poboljšamo svoje živote. Ne da zabijamo glavu u pesak, već da podignemo glavu, da tražimo nove odluke, da postavimo nove ciljeve i ideje. Pravi optimista se ne plaši pada, jer ima snage da ponovo ustane i krene dalje. Svima nam je poznat osećaj kada je početak proleća. Priroda počinje da se budi. Novo rođenje. Lepo vreme. Kada smo srećni i imamo osećaj da je ceo svet ispred nas. A svi znamo osećaj kada imamo loše dane, kada osećamo da smo najgori i da nam se dešavaju ružne stvari. Trenuci kada nam ništa ne ide na ruku. U oba slučaja, mi smo ista osoba. Pa u čemu je razlika? Zašto nas nekada nosi jedno osećanje, a nekada drugo? Kako sportisti postižu dobre rezultate?
Američki psiholog Vilijam Džejms kaže: „Ljudi mogu da promene svoje živote ako su u stanju da promene svoj mentalni stav. Sa optimizmom, voljom i odlučnošću možemo biti uspešni. Naravno, optimizam nije garancija da ćemo uvek biti srećni i zdravi. Ali ako smo optimisti, ne plašimo se, verujemo da ćemo imati snage da sve prebrodimo. Ako smo optimisti, ne dozvoljavamo životu da prođe pored nas, već kroz nas i da ga potpuno udahne, a kakav god da je, obogaćuje nas i jača. Optimisti cene svoj život sa svim njegovim usponima i padovima i raduju se svakom novom danu, jer veruju da je svaki novi dan šansa za novi početak, šansa za novi izazov, šansa za novu životnu lekciju.
„Budite promena koju biste želeli da vidite u svetu“ (Mahatma Gandi)
Izvor: pozitivne.info / sretnazena.com