Nedavno sprovedena studija pokazala je da redovna umerena do žešća fizička aktivnost tokom sedmice slično deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema kao umerena do žešća fizička aktivnost u sklopu jednog do dva dana – obično vikendom, piše Medical News Today.
I kod „vikend vežbača“ i kod onih koji su redovno vežbali tokom nedelje primećen je manji rizik od srčanog udara, fibrilacije arterija, zastoja srca i moždanog udara, pokazali su rezultati studije objavljeni u JAMA Trusted Sourceu.
Fizička aktivnost bez sumnje je korisna za dobrobit kardiovaskularnog sistema, no s obzirom na današnji ubrzani način života, pojedincima je često teško redovno se baviti nekom aktivnošću tokom radnog dana.
Treninzi vikendom u odnosu na vežbe tokom nedelje
Istraživači su podsetili da preporuka za fizičku aktivnost iznosi oko 150 minuta umerene do žešće telesne aktivnosti nedeljno. Želeli su ustanoviti ima li razlika u zdravstvenoj dobrobiti kod dve grupe vežbača – osoba koje su umerenu do žestoku fizičku aktivnost spojile u dva dana u nedelji (takozvani vikend vežbači) i onih koji su ravnomernije rasporedili svoju fizičku aktivnost kroz nedelju.
Da bi napravili precizno upoređenje, u studiju su uključili i grupu vežbača čija je fizička aktivnost iznosila manje od 150 minuta nedeljno. Ova skupina nije dostigla prag preporučene nedeljne vežbe i stoga se smatrala neaktivnom.
Studijom obuhvaćeno 90.000 ispitanika od prosečno 63 godine
U studiji je učestvovalo gotovo 90.000 ljudi od prosečno 63 godine. Svi su učesnici nedelju dana nosili akcelerometre na grudima da bi se evidentirao stepen njihove fizičke aktivnosti.
Istraživači su na temelju stepena aktivnosti učesnike klasifikovali kao vikend vežbače, one koji redovno vežbaju preko nedelje i neaktivne.
Grupu vikend vežbača činilo je oko 42 posto ispitanika, 24 posto ih je bilo u grupi koja redovno vežba, a 33.7 posto ih je ocenjeno neaktivnima. Istraživači su pri analizi podataka uzeli u obzir faktore poput životne dobi, stepena obrazovanja i pušenja.
Napredak nakon 6 godina praćenja gotovo ista
Nakon šestogodišnjeg praćenja učesnika studije pokazalo se da je rizik za razvoj srčanog infarkta u odnosu na fizički neaktivne osobe bio za 35 posto manji kod svakodnevno aktivnih, a 27 posto manji kod vikend vežbača.
Rizik od razvoja fibrilacije arterija i zastoja srca u obema grupama bio je isti – 20 do 27 posto manji. Slični su rezultati otkriveni i u osoba koje su nedeljno prosečno vežbale oko 230 minuta.
Važna ukupna aktivnost, a ne njen raspored
Autor studije dr. Shaan Khurshid iz Demoulas centra za srčane aritmije u Opštoj bolnici Massachusetts za Medical News Today pojasnio je da rezultati upućuju na to da su i obrazac aktivnosti vikend vežbača i ujednačeniji obrazac nedeljne aktivnosti povezani sa sličnim smanjenjem rizika od srčanog udara, zastoja srca, fibrilacije arterija i moždanog udara u poređenju sa neaktivnim pojedincima.
Čini se da je za poboljšanje zdravlja krvotoka važna ukupna aktivnost, a ne njen raspored. Dr. John Bahadorani, interventni kardiolog u Institutu za kardiovaskularno zdravlje Medicinskog centra Saddleback u kalifornijskom Laguna Hillsu, koji nije učestvovao u studiji, za MNT je istaknuo ključne prednosti vežbanja i fizičke aktivnosti.
„Vežbanje je ključno za zdravlje kardiovaskularnog sistema jer pozitivno utiče na srce i krvne žile. Redovna telesna aktivnost jača srčani mišić, snižava krvni pritisak, smanjuje loš holesterol (LDL), a povećava dobar kolesterol (HDL). Istovremeno pomaže u održavanju zdrave težine, poboljšava cirkulaciju krvi i sposobnost organizma da efikasno koristi kiseonik“, rekao je.
Izvor: 6yka.com