Zaljubljenost je posebno stanje i ne govori se džabe da smo tada „na sedmom nebu“. Ne možemo da spavamo od uzbuđenja, osećamo leptiriće u stomaku, stalno smo nasmejani i osećamo se poletno. Mnoge naučnike je zanimalo šta se sve dešava u našem mozgu kada smo zaljubljeni, pa su u skladu sa tim vršili brojna ispitivanja, piše Novosti magazin.
Biološki antropolog Helen Fišer i neurolog Lusi Braun proučavali su i analizirali rezultate skeniranja mozga stotine ljudi koji su bili u različitim fazama ljubavnih odnosa. Oni su primetili da su osobe u dugim i srećnim vezama imale izraženu aktivnost u tri oblasti mozga:
- delu koji je bio zadužen za empatiju
- oblasti povezanoj sa kontrolom emocija i stresa
- oblast povezana sa pozitivnim iluzijama o ljudima.
U trenucima zaljubljenosti, mozak aktivira deo koji je zadužen za razvijanje pozitivnih slika/iluzija, kako bi produžio našu sreću. To znači da on postaje „slep“ za mane i negativne sudove. Fokusira se samo na dobre i pozitivne stvari, pa nas tako onemogućava da donosimo realniji sud o osobi koju volimo. Otuda i onaj izraz „ljubav je slepa“.
To može imati dobre i loše: idealizacijom partnera nismo u stanju da vidimo pravu sliku i da li je baš ta osoba dobra za nas, a sa druge strane, tera nas da volimo partnera bez obzira na loše osobine i mane, a samim tim i budemo tolerantniji i lakše sklapamo kompromis.