Danas se u pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar obeležava praznik Velika Gospojina. Zvanični naziv praznika je Uspenje Presvete Bogorodice. Kako Velikoj Gospojini prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju.
Vavedenje je uspomena na događaj zapisan u Jevanđeljima kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, stupila pod svodove Jerusalimskog hrama.
Prema hrišćanskoj legendi, uvođenju (vavedenju) Bogorodice u hram osim njenih roditelja, koji su se zavetovali ako dobiju porod da će dati dete u hram, prisustvovala je mnogobrojna rodbina i prijatelji koji su tri dana putovali od Nazareta do Jerusalima.
Na vratima hrama dočekao ih je starac Zaharija – otac Jovana Preteče, koji je Mariju uveo ne samo u hram, već i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da uđe samo prvosveštenik.
Ona je tamo ostala devet godina. Uvođenje device Marije na mesto za prvosveštenike i postupak Zaharijin u hrišćanstvu se tumači kao deo proročanstva o dolasku Spasitelja.
Nakon upokojenja njenih roditelja Joakima i Ane, sveštenstvo je odlučilo da Mariju uda za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.
Prema predanju, time su zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.
Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu pa je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja – ona koja je život zaveštala Bogu.
Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.
Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Za praznike Veliku i Malu Gospojinu običaj je da, naročito žene, poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Isto tako, danas nije dobro išta raditi rukama, naročito poslove sa iglama, ili uopšte započinjati nov posao.