Kad nam je teško reći šta nam smeta…
Dobri odnosi svima su nam važni. Bilo da se radi o prijateljskim, bilo poslovnim ili ljubavnim odnosima. Takvi odnosi podrazumevaju otvorenu i jasnu komunikaciju.
Zašto nam je onda teško otvoreno reći prijatelju ili kolegi kada nam nešto smeta?
Jedan od razloga je sigurno naše uverenje da će druga strana loše primiti našu primedbu. Isto tako pretpostavljamo da drugoj osobi nije stalo u meri u kojoj je nama stalo do dobrog odnosa. Bojimo se da ćemo biti pogrešno shvaćeni, bojimo se neugodne situacije, odbacivanja i osude pa radije biramo ćutanje.
Gomilamo u sebi negativne emocije i zapravo baš na taj način miniramo dobar odnos.
Na poslu nam je vrlo često problem reći kolegi da posao ne radi kako treba, da je njegov radni učinak nedovoljan, način rada neprihvatljiv i sl. U privatnim odnosima često se libimo reći što nam smeta u ponašanju druge osobe, bilo da je reč o prijatelju ili partneru, a samo u otvorenoj komunikaciji postoji mogućnost da se ponašanje promeni i odnos gradi.
Često ne reagujemo i sebe uveravamo da to nešto možda i nije tako važno, da će sve to proći, da će se rešiti samo od sebe. Prećutkivanjem ne činimo uslugu niti sebi niti drugima. Nezadovoljstvo nečim u odnosu, po pravilu, ne nestaje. Upravo suprotno. Nezadovoljstvo raste i svoju frustraciju odnosom počinjemo izražavati indirektno – postajemo ironični, umanjujemo značaj odnosa, izbegavamo kontakte, zanemarujemo odnos. Dovoljno je da druga strana iz bilo kojeg razloga prema nama uputi negativni komentar i mi smo gotovi – pucamo po šavovima. Međusobno se optužujemo, prepucavamo i opravdavamo.
Prećutkivanjem niti sebi niti drugoj osobi ne činimo uslugu. Koliko god je teško – treba reći. Ali ako ne znamo kako reći, a da ne povredimo, bolje je ĆUTATI. Zato je važno odabrati pravi trenutak – vreme kada nema napetosti, nema nekih drugih stresova i kada imate vremena razgovarati na miru. Ukoliko ste u prilici, stvorite pozitivnu atmosferu.
Strah i nelagoda koje osećamo kada želimo reći nešto što nam smeta sasvim su prirodni. Niko ne voli čuti kritiku ili nešto negativno o sebi.
Pristupimo li situaciji odgovorno i pažljivo velika je šansa da nas druga osoba čuje i doživi pozitivno. Važno je imati pozitivnu nameru, ali to nije dovoljno i neće vas opravdati ako povredite drugu osobu. Želite li drugoj strani pokazati kako ste bolji ili kako ste u pravu i slično, možete biti sigurni u negativan ishod.
Evo nekoliko saveta:
1. Ne koristite rečenice ‘ti’ tipa: ‘Ti se nisi držao dogovora, a ja sam to očekivao od tebe.’ – to je nasrtaj na osobu.
2. Koristite rečenice ‘ja’ tipa: ‘Osećam se iznevereno. Sećam se da smo se dogovorili nešto i nisam primetio da si se toga držao.’
3. Budite jasni i konkretni – pričajte o konkretnom ponašanju koje vam je zasmetalo i o tome kako ste se osećali zbog tog konkretnog ponašanja ili postupanja. Apstraktnim optuživanjem i etiketiranjem osobe izazivamo samo još veći razdor. Takve rečenice započinju ovako: ‘Kada to činiš, osećam se …. (iznevereno, uvređeno, ljuto…)’ Možeš li mi reći svoje viđenje stvari?
4. Nakon što ste izneli vlastito mišljenje dozvolite drugoj strani da iznese svoje mišljenje, izrazi svoja osećanja, očekivanja i dr.: Što ti misliš o tome? Što ti očekuješ?
Ovakvim postupanjem najčešće se dolazi do kvalitetnih rešenja i često shvatimo da su naši strahovi bili neopravdani.
Kod nekih osoba niti ovakav, niti bilo kakav drugi pristup, ‘ne pali’, ali tada barem možete reći da ste postupili zrelo i otvoreno.