Nastavnici mogu biti potencijalne žrtve maltretiranja putem interneta, posebno na meti njihovih učenika na svojim radnim mestima. Primećena je sve veća upotreba društvenih medija koji promovišu maltretiranje putem interneta pored zlostavljanja licem u lice. Često zanemareno od strane akademskih organizacija i kreatora politike, sajber maltretiranje je postalo jedan od najvećih izazova za nastavnike da upravljaju normalnom nastavom i učenjem.
Ovim člankom bavimo se ispitivanjem iskustava nastavnika o tome kako su ih učenici maltretirali putem interneta, posebno na društvenim mrežama i njihovim mehanizmima suočavanja. Ova kvalitativna studija je koristila onlajn polustrukturisane intervjue sa dvadeset nastavnika i posmatranje njihovog Fejsbuk naloga kako bi istražila njihovo poznavanje agitacija u digitalnoj eri.
Rezultati ukazuju na to kako nastavnici na društvenim mrežama postaju žrtve trivijalnog omalovažavanja, neetičkih zahteva, bezobrazluka, sabotiranja zajedničkih sadržaja i postavljanje manipulativnih sadržaja. Iako je ovaj članak istraživao pojedinačne strategije suočavanja sa deljenjem, ignorisanjem i povećanjem samoefikasnosti kako bi se tehnologija snašla i samouvereno, zaključujemo da je potrena koordinacija saradnje neophodne za razvoj jakih politika i strogih sajber zakona za obezbeđivanje sajber bezbednosti nastavnika u sličnim kontekstima.
Pored toga, pratili smo metod onlajn posmatranja bez učesnika da bismo posmatrali Facebook profil nastavnika koji je dodatno ojačao podatke prikupljene kroz intervjue. Izabrali smo Fejsbuk kao predstavnika društvenih mreža, jer je to jedna od najpopularnijih društvenih mreža u Srbiju među nastavnicima.
Na osnovu stavova je zaključeno da su nastavnici, uglavnom koristili Facebook Messenger za interakciju sa svojim učenicima. Učesnici su rekli da su u nekom trenutku svoje nastavničke karijere iskusili maltretiranje licem u lice u različitim oblicima kao što su neprihvatljivo prozivanje, ponavljajuća drskost, ometajuće ponašanje, pravljenje uvredljivih gestova, ponavljano laganje i nepravedno omalovažavanje profesionalnih veština nastavnika.
Neki su iskusili maltretiranje putem interneta na mnogo načina, kao što su dobijanje ponavljajućih uvredljivih i uvredljivih poruka, narušavanje njihove reputacije širenjem laži o njima, šerovanjem izmanipulisanog sadržaja o njima, hakovanjem njihovog Fejsbuka, dobijanjem neetičkih zahteva i seksualnog maltretiranja, sabotiranjem njihovih javno deljenih dokumenata i cirkulacijom video snimaka. Iako su svi učesnici odgovorili da su njihovi učenici komunicirali sa njima na društvenim mrežama u obrazovne, ali iu lične svrhe, nekoliko nastavnika je izrazilo ljutnju na neke od nasilnih poruka svojih učenika tražeći od njih da dele poverljive informacije, posebno o ispitnim pitanjima.
Svi nastavnici su se složili da maltretiranje putem interneta može imati razarajuće dejstvo i da posledice mogu biti još ozbiljnije zbog njegovog brzog i šireg dometa u poređenju sa nasiljem licem u lice. Svi su identifikovali različite razloge zašto su nastavnici na meti svojih učenika. Međutim, poniženje i mentalni poremećaji su prihvaćeni kao glavni uticaji sajber maltretiranja. Kada su ih pitali kako se osećaju nakon maltretiranja, većina njih je odgovorila da je to u njih unelo osećaj poniženja i straha. Takođe, rekli su da osećaj moguće negativne ocene od strane drugih i stalni mentalni poremećaji utiču na njihovu samoefikasnost i rezultate u profesionalnom i ličnom prostoru.
Ne postoje čvrsta i brza pravila u rešavanju problema nasilja. Međutim, žrtve su usvojile nekoliko mehanizama za suočavanje sa aktivnostima nasilja. Rekli su da su svoja iskustva o nasilničkom ponašanju podelili sa porodicom i prijateljima i primenili strategiju otpora tražeći od njih emocionalnu i psihološku podršku od maltretiranja.
Naučiti da rukuju tehnologijom, posebno Facebook-om i drugim društvenim mrežama da bi se izbeglo maltretiranje putem interneta, bio je još jedan mehanizam za suočavanje koji su usvojili nastavnici da uzvrate na maltretiranje putem interneta. Konkretno, strategija nastavnika da ignorišu uvredljive poruke učenika i deaktiviraju njihov Facebook nalog pomogla im je da ostanu sigurni od gore situacije maltretiranja putem interneta.
Projekat podržala opština Bujanovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.